Otimačina zbog nepostojeće takse
Greška ili otimačina para, tek preduzetnik Simo Trifković iz Novog Beograda se čak godinu dana po zatvaranju sopstvene prodavnice mešovite robe suočio sa ogromnim, nepostojećim zaduženjem od čak 32.000 evra. Dodaje da je, pre gašenja posla, sve obaveze uredno izmirio, što potvrđuje i činjenica da je izbrisan iz spiska Agencije za privredne registre, kao i da je to potvrđeno i Upravi javnih prihoda.
- Očito sam slučaj za Ginisa, jer sam čitavog života sve uredno plaćao i pre roka, da bi me sada gonili za nešto što mi nikada nije bilo uvršćeno u dažbine - priča ogorčeno za "Vesti" Trifković koji je pune 23 godine velikim radom i trudom kao privatnik hranio porodicu. Ističe da džaba srpske vlasti na sva zvona propagiraju srpsko preduzetništvo, kada ih sapliće beogradska administracija, goneći privatnike nekakvim zaduženjima koja nikada nisu bila deo njegove poreske agende.
Objašnjava da je zbog sticanja uslova za penziju 12. juna 2014. zatvorio prodavnicu, a da mu je za njeno gašenje bilo potrebno niz raznoraznih uverenja nadležnih organa da nema nikakva dugovanja po osnovu poreza i doprinosa. Podneo je zahtev i dobio dokaz da je potpuno "čist".
Pročitajte još:
“Smanjenje plata nije dobro rešenje“
Stanari pobegli iz otrovnih zgrada
Međutim, kao hladan tuš, 23. februara ove godine stiže mu odjednom pet koverata. U njima, kaže, isto toliko identičnih rešenja za plaćanje komunalne takse na ime korišćenja prostora na javnim površinama ili ispred poslovnog prostora.
Iz istih stopa se obreo u Upravi prihoda opštine Novi Beograd, gde mu je službenica koja je radila na tim rešenjima rekla da je od načelnice Dragane Štrbac dobila zadatak da ih uradi i da ništa ne zna o tome. Načelnica je, međutim, bila odsutna zbog nekih obaveza, pa nije uspeo da dođe do nje.
Završio kod psihijatra
- Od kada su mi stigla rešenja za naplatu, pod takvim sam stresom da sam morao da potražim pomoć psihijatra - očajan je Trifković.
On kaže da se raspitivao o svom slučaju i da su mu rekli da je moguće da su ga gradski oci svrstali u objekte koji imaju letnje bašte, odnosno kafiće i restorane.
- Kafedžije podnesu molbu da im tokom letnjih meseci odobre da iznesu napolje stolove i stolice, a meni su očito računali tokom čitave godine letnju baštu koju nikad nisam imao, jer je reč o trgovinskoj radnji - priča Trifković.
- Za nevericu je šta mi se događa. Zato sam pitao i pravnike i ekonomiste i oni kažu da je ili neka greška ili da je reč o otimačini novca od preduzetnika. Provereno znam da nisam jedini koga globe bez osnova i smatram da je to udar na male privrednike koji pošteno rade. Podneo sam žalbu 6. marta i spreman sam da pravdu tražim sve do Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu - poručuje Simo Trifković i dodaje da se oseća poniženim i uvređenim što mu je naneta nepravda kakve nema ni u jednoj državi na svetu.
