Selimo se u Beograd
Na 65 km od srpske prestonice uz prugu Beograd-Niš, smestilo se jedno od najvećih srpskih sela - Kusadak. Ima oko 6.000 žitelja, a više od 1.000 njih je fiktivno prijavilo prebivalište u Mladenovcu ili Beogradu. Selo nema vodovod i kanaliziciju, a sve što je dotrajalo i što se obnavlja, kao što su crkva ili ambulanta, plaćaju iz sopstvenog džepa tvrde Kusačani.
Tragom te informacije reporterska ekipa "Vesti" se obrela u Kusatku. Došli smo preko Smederevske Palanke, jer smo prvo hteli da čujemo šta predsednik ove opštine, Radoslav Milojičić Kena misli o "otcepljenju" Kusatka, ali i pored dogovorenog susreta, nismo ga zatekli. Predsednik ove opštine je imao vanredni i važan sastanak van Smederevske Palanke. Nastavljamo put prema Kusatku, dok nas varljivo zubato sunce ispraća iz Palanke.
Do Kusatka smo putovali pola sata, u centru sela dve kafane, mesna zajednica, pošta i škola, a tu je i mini tržni centar, koji nikada nije zaživeo i danas služi kao pano za plakate i umrlice.
Potpisana peticija
- Zvanično smo počeli sa inicijativom pripajanja beogradskoj Opštini Mladenovac prošle godine. Ideja je potekla od privrednika Slavka Spasojevića Kusačanina, koji ima firmu u Mladenovcu, zatim od Dobrosava Nikolića, nastavnika geografije koga svi zovu Uča, zatim od Vladice Grčića koji radi na skeneru u beogradskom Kliničkom centru, koji takođe živi u Kusatku i mene kao predsednika MZ Opštine Smederevska Palanka. Kako ne bi bilo zabune, valja reći da smo mi pokrenuli sakupljanje potpisa za pripajanje Opštini Mladenovac, odnosno, Beogradu, ali više od 90 odsto Kusačana to isto želi i svi su nas zvali da bi se potpisali, kako bismo se što pre pripojili Beogradu. Idemo tamo gde je bolje - otkriva Gera.
U kafani "Boban" upitasmo gde možemo da nađemo nekoga iz mesne kancelarije, svi se nasmejaše i uglas odgovoriše da je Dragoslav Radojković Gera postao medijska ličnost. Dragoslav je takođe sedeo u seoskoj kafani i s osmehom nam se prestavi.
- Nećemo mi otcepljenje, pa nismo separatisti! Mi hoćemo pripajanje mladenovačkoj opštini kako bismo postali deo Beograda i uživali sve povlastice koje imaju Beograđani - kaže kroz osmeh Dobrosav Nikolić Uča, nastavnik geografije, i objašnjava da su Kusaćani do pre pola veka bili Beograđani, ali 1961. godine su ih pripojili Smederevskoj Palanci, a nekoliko decenija kasnije dobili su i telefonski pozivni broj Smedereva, odnosno Smederevske Palanke - 026.
- Kusadak je sa dve železničke stanice i dva stajališta najveće železničko selo u Srbiji. Oko hiljadu meštana ovog sela radi na prugama Srbije, odnosno, trećina radno sposobnog stanovništva - objašnjava nam Dragoslav, insistirajući da ga oslovljavamo sa Gera. Kaže nam još i to da ako bi njihovi železničari odlučili da samo jedan dan ne odu na posao, stao bi železnički saobraćaj na beogradskom železničkom čvoru.
- Odavde do druma nosimo čizme... Preko njiva dva kilometara, pa se izujemo i preobujemo patike... Ako seljaci nisu vukli đubre, može da se prođe dalje u patikama, ali ako su vukli nema od tog posla ništa. Znači drum niko ne popravlja, jasno je da je opština mala i siromašna, nema novca za sve. Evo do pre nekoliko dana nismo imali ni uličnu rasvetu. A i sada nisu sve ulice u selu dobile ulično osvetljenje, ali kad postanemo deo Beograda sve će biti drugačije - priča nastavnik geografije.
On tvrdi da je ipak najbitniji razlog što su se Kusačani gotovo jednoglasno udružili i hoće u Beograd jeste ekonomske prirode.
- Devedeset odsto žitelja Kusatka je zaposleno na teritoriji Beograda, a i školstvom smo vezani za Beograd. Tako da je po našem mišljenju sasvim prirodno što želimo da se vratimo tamo gde pripadamo i gde smo nekada bili - objašnjava Gera i dodaje da autobus za Mladenovac ide svega nekoliko puta dnevno i da je za njihova primanja preskup.
- Do Mladenovca kartu plaćamo 235 dinara, a otud je 235 dinara i još za peronsku uslugu dajemo 55 dinara. E, sada samo valja presabrati koliko novca treba da bi nam deca stigla do škole u Mladenovcu ili neki na posao - objašnjava Gera.
- Ovde je u kancelariji MZ zima, nema struje, telefoni ne rade, sve pišemo ručno. Radimo pa trknemo do nekog lokala da se zagrejemo i vratimo se nazad - kaže Gera objašnjavajući zašto smo ga zatekli u seoskoj kafani, a ne u kancelariji Mesne zajednice.
- Po svim parametrima Kusačani gravitiraju ka Beogradu, zato i tražimo da nam se odobri referendum na teritoriji Kusatka i da konačno postanemo deo beogradske opštine Mladenovac, pa da i mi živnemo - dopunjava ga kroz osmeh nastavnik geografije Dobrosav Nikolić.
