Sretenje Gospodnje i mesne poklade
Sretenje Gospodnje, hrišćanski praznik posvećen susretu pravednog starca Simeona s novorođenim Isusom Hristom, Srpska pravoslavna crkva svetkuje 15. februara.
Danas se takođe u srpskom narodu održavaju i mesne poklade, poslednji dan kada se jede meso i do 23. februara i početka Velikog vaskršnjeg posta koristi se beli mrs.
Jevanđelje navodi da je 40. dan po rođenju Isusa Hrista, njegova majka Marija, Presveta Bogorodica, donela u starozavetni jevrejski hram novorođenče da ga posveti Bogu. U to vreme držao je službu prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče.
Predanje kaže da se u hramu nalazio i starac Simeon koji prihvati novorođenog Isusa i reče: "Sad otpuštaš u miru slugu svojega Gospode... Ovaj kojeg na rukama držim mnoge će da obori, a mnoge da podigne u Izrailju."
Starac zatim objavi Jerusalimljanima o dolasku dugočekanoga mesije, a fariseji, prisutni u hramu, koji videše i čuše sve, dojaviše caru Irodu da mu se sprema opasnost. Irod, uveren da je novorođenče novi car posla ljude da ubiju Isusa. No, u međuvremenu Josif i Marija sa bebom su već izmakli iz Jerusalima i uputili se u Misir, po uputstvu angela Božjeg.
Dan Sretenja ustanovljen je kao praznik 544. godine u vreme cara Justinijana.
