Dao život da spasi kolege
Jecaji, plač i neverica od prekujče su se uselili u kuću Slaviše Kadića, vrsnog električara, dobrog čoveka, domaćina, uzornog supruga i oca iz Leška kod Leposavića. Slaviša je stradao u požaru na poluostrvu Jamal u Sibiru.
Kući za njim tuguju: supruga Radunka (Dunja) i ćerke Mirjana, diplomirani agronom, Milena, diplomirani psiholog, i Anđela, učenica drugog razreda Srednje medicinske škole u Kosovskoj Mitrovici. Malo dalje, podno Kopaonika, u selu Kadići, Slavišu još čekaju ostareli roditelji...
- Mi smo krive, zbog nas je otišao tamo daleko, sve je bio spreman za nas da učini. Da nas školuje, da nas prehrani, da nas pristojno obuče. Svuda je govorio da bi zbog svojih ćerki, kojima se ponosio, otišao na kraj sveta, i otišao je, ali nam se više neće vratiti. Nismo ni slutile da će nam doći u mrtvačkom sanduku. O bože, živote, šta nam to učini - pita se dok jedva zaustavlja suze i jecaje najstarija ćerka Mirjana.
- Bio je ovde na odmoru, nema ni nedelju dana kako je otišao, javio nam se dan pred tragediju, kratko nam je poručio da je dobro i da ne brinemo, celu noć pred tragediju nismo mogli da spavamo, i sat u kući nam je stao, kao da smo nešto predosećali - priča Milena, Slavišina i Radunkina srednja ćerka i tatina mezimica.
Za tragediju su saznali od Slavišinih drugova, koji su preživeli požar.
- Kažu da je tata prvi osetio požar, da je ustao, obukao se i da je mogao da se bez problema spasi. Izgubio je život spasavajući kolege, mahom mladiće naših godina o kojima nam je puno pričao. Kako smo čule ugušio se dok je iz vatre pokušavao da izvuče jednog od njih - veli kroz plač Milena.
Supruga Radunka dodaje da je njenog muža ubila muka. Slaviša je najpre radio u Geneksu, pa je ostao bez posla, potom je dugo bio terenac u "Goši" i tu je ostao i bez para i bez posla, a onda je pokušavao na sve načine da se zaposli ovde u Lešku ili Leposaviću.
- Kucao je na mnoga vrata i molio, ali nije pomoglo. Rusija je bila jedini izbor, nije mu bilo teško na poslu, uvek je govorio da je zbog dece spreman i u rudniku da radi - nabraja Radunka koja je dugo prehranjivala porodicu radeći u jednoj kafani u Lešku.
- Nijedna od nas četiri ne radi, evo, izgubismo tragično i Slavišu, našeg hranioca, ne znam kako ćemo dalje, svaka pomoć biće nam dobrodošla, nadamo se da će nam, zaposlenjem bar jedne ćerke, pomoći i opština Leposavić. Još ne znamo šta nas je snašlo, u šoku smo i neverici, još se nadamo da će nam zazvoniti telefon i da će nam se naš Slaviša javiti.
Strašna vest nepoznate žene
U porodici Kadić ističu da je Slaviša legalno otišao u Rusiju i da je firma preko koje je radio bila prema njemu korektna.
- Smanjili su mu platu za trećinu (zbog pada rublje), ali je on pristao da nakon odmora ponovo ode na Jamal, nije imao izbora, morali smo od nečega da živimo. Za smrt supruga čula sam od nepoznate žene iz njegove firme. Pozvala nas je i kratko Mileni rekla: "Primite moje saučešće, tata vam je poginuo". Zar se tako detetu javlja o smrti najrođenijeg, Milena se umalo nije onesvestila - dodaje Radunka Kadić.
