"Cela penzija za poljskog miša"
Penzioner Srba Poskurica iz Knića otkriva kako je živeti u prirodi i sa prirodom.
Da li ste znali da svako u Srbiji ko ima zlu nameru da od života rastavi vrapca, žutog mrava, poljskog miša, vranu, kratkokljunu gusku, barsku kornjaču, vuka ili, ne daj bože, medveda, prema odštetnom pravilniku koji se primenjuje pred sudom mora da plati veliku kaznu?
- Ja živim u prirodi i sa prirodom na Knićkom jezeru već skoro tri decenije i veliki sam pobornik zaštite ptica i životinja, ali mislio sam da se neko šali sa mnom!
Po tom zakonu ako ubiješ vrapca, platićeš globu od 25.000 dinara, za poljskog miša 10.000 dinara, život žabe košta 1.200 dinara, a medved čitav milion!
- Znači, seljaka koji je ubio poljskog miša ne može da okrpi jedna cela poljoprivredna penzija. Za vrapca mora da plati dve i po penzije. Dobro, vidim da su žabe i puževi iz bašte malo jeftiniji te može da ih tamani do broja osam-devet.
Vrana košta 25.000 dinara, a zmija šarka 100.000 dinara, krtica 100.000 dinara, vuk 300.000 dinara, dabar 120.000...
- Ako ubijem šarku i neko me vidi, sudija me osudi, a ja nemam para da platim globu...
U tom slučaju novčana kazna se zamenjuje zatvorom u zavisnosti od visine novčane kazne.
- Znači, da robijam i da obrađujem zatvorske ekonomije zbog miševa i vrabaca! Po mojoj računici, za vrapca bi robijao skoro mesec dana, a za zmiju tri i po meseca. Dobro je što u našem kraju nema medveda jer u tom slučaju bih, ne daj bože, da ga ubijem, robijao do kraja života. Nego, pitam se da li na tom državnom spisku ima cena i za čoveka?
Ovo je samo za vrapce, žabe, mrave, miševe...
- Dakle, po tom spisku čovek Srbiji vredi nula dinara, odnosno, ne vredi ništa. Pa, dobro, ima li ova Srbija nameru da rešava ozbiljnije probleme nego što se brine o životu vrabaca, dabrova, mrava i zelenih žaba. Sada mi je mnogo jasnije da država više vodi brigu o miševima i vrapcima nego o čoveku.
