Dvesta maraka putovalo 20 godina
Čudesnim putevima sudbine zaboravljeni novac iz stare knjige profesora Milutina Petrovića, koautora čitanke iz koje su generacije učile o srpskoj književnosti, uspeo je da dođe na pravu adresu. Za gotovo 20 godina ovaj novac putovao je preko 3.000 kilometara da bi na kraju bio poklonjen napuštenoj deci u Kragujevcu. Njegova želja da nešto ostavi deci je ispunjena dve godine nakon što je umro, iako novac nije bio testamentarno zaveštan.
Gotovo po filmskom scenariju, 200 nemačkih maraka koje je profesor devedesetih godina prošlog veka ostavio u jednoj od svojih knjiga, verovatno kao deo ušteđevine, zamenjene su i novac je poklonjen deci iz Prihvatilišta u Kragujevcu. Time je, svedoči njegova porodica, ispunjena profesorova želja, jer je ceo život bio posvećen deci koju sam nije imao.
Profesor Petrović zaveštao je biblioteci Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu svoju vrednu biblioteku od 3.000 knjiga. Poklon je pre godinu dana stigao na odredište. Bibliotekarka Milica Milojević Miladinović, razvrstavajući knjige po policama, pronašla je dve novčanice od 200 nemačkih maraka na kojima je utisnuta 1996. godina. Ispale su iz jedne od knjiga koje su dopremljene iz Novog Sada, gde je Petrović proveo veći deo života.
- Nisam uspela da ih zamenim u našim bankama, nisam znala da li profesor ima rodbinu u Kragujevcu, ali sam znala da ću ih pokloniti. No, tako bezvredne nisam mogla, pa sam odlučila da odem korak dalje. Kolega je pošao u Nemačku i on je imao zadatak da ih zameni. Međutim, zbog obaveza nije stigao, pa ih je ostavio svom prijatelju. On ih je kasnije u Kelnu ipak zamenio i za te novčanice dobio nešto više od 100 evra, koje su nedavno stigle. Odabrala sam da to dobije Prihvatilište za decu "Knjeginja Ljubica", ne znajući mnogo o njegovom životu - priča Milica Milojević Miloradović, koja je i sama učila iz Petrovićeve čitanke.
Zanimljivo je da nijedan učesnik ove neobične priče nije odustajao od novca koji na prvi pogled nije imao vrednost i koji je prošao put od Novog Sada, preko Kragujevca i Kelna, da bi opet stigao u Šumadiju.
Kasnije je Milica uspela da nađe porodicu profesora Petrovića i ispriča im šta je uradila. Da je poklonjen pravim osobama, svedoči Milutinova sestra Rada, koja je s njim u Kragujevcu provela njegove poslednje dane.
- Ceo život bio je posvećen deci i knjigama. Taj novac je stavio ko zna kada u knjigu i zaboravio ga. Živeo je asketskim životom, skoro andrićevski. Sebi je mogao da priušti mnogo toga, ali nije. Pomagao je drugima i kupovao vredne knjige. Ovo je neočekivani i svojevrsan omaž njegovoj životnoj misiji koji se dogodio tek kada je umro. Zaista čudesno! Tužna sam što sam ga izgubila, ali sam neizmerno srećna zbog ove priče, koja ima vanserijsku poruku - kaže njegova sestra Rada.
Pedagoški savetnik
Milutin Petrović je rođen 1926. godine u Negotinu. Završio je učiteljsku i pedagošku školu, a potom i fakultet. Radio je kao učitelj, a pre 25 godina penzionisan je kao prosvetni savetnik Pedagoškog zavoda u Novom Sadu, gde je i živeo. Autor je i urednik brojnih izdanja čitanki za osnovnu školu. Umro je 2013. godine u Kragujevcu, gde je i sahranjen.
Poklon za studije
- Ispunjavalo ga je da pomaže mladim ljudima da se usavršavaju. Tako je ćerki naše poznanice pred sam kraj života savetovao da pošto nema posla kao pravnik upiše master studije kako ne bi gubila vreme. Devojka se požalila da nema novac i on joj je poklonio 800 evra da bi mogla da nastavi svoje obrazovanje i obećao joj još toliko kada ozdravi i ode do banke. Međutim, nedugo potom je umro. Ostatak sam joj ja uručila, ispunivši mu i tu želju - priča Rada.
