Kamerom čuvaju narodno blago
Kad se skrene sa magistralnog puta Loznica-Valjevo, pa makadamom nastavi uzbrdo, stigne se u Donje Brezovice i do kuće najpoznatijeg bračnog para filmadžija u Srbiji. Na brdu odakle puca pogled, žive Dobrila i Dobrivoje Pantelić, ljudi koji pored redovnih seoskih poslova svaki slobodan tren koriste da s kamerom u ruci prokrstare selima Rađevine, Jadra i Azbukovice i na filmskoj traci od zaborava otgrnu običaje, verovanja, ili priče koje se prenose s kolena na koleno. Uzduž i popreko prešli su hiljade kilometara, stigli tamo gde kamera nije nikad viđena i tako već tri i po decenije neumorno snimaju.
Pantelići ovih dana najviše vremena provode u svojoj sobi-studiju gde završavaju montažu novog filma "Kletva", a kao i prethodnih 10 godina, premijera novog ostvarenja biće u martu, u okviru Putujućeg festivala dokumentarnog filma "Mladenci 2015".
Okruženi brojnim nagradama, filmskim trakama, ispred dva računara montiraju film koji će trajati 76 minuta, a obrađuje kletvu, tako prisutnu kod nas. Dobrivoje kaže da nije važno ko te kune, već zašto te kune.
- Ne snimamo filmove zbog nagrada, mada prija kada ih dobijemo, već što to volimo. Kada smo počeli nismo znali šta radimo, a o tome šta je, na primer,"švenk" i slično, nismo imali pojma. Čak nismo znali ni da su to što snimamo etno-filmovi. Oduvek sam voleo fotografiju, sa nekih 16 godina sam umesto pantalona kupio "smenu 8" i počeo da fotografišem. Inače, mnogi meštani Donje Brezovice ne bi na nadgrobnim spomenicima imali slike da ih nisam "uslikao". Onda su naši ljudi počeli masovno da odlaze preko granice pa su donosili video-kamere i tada popularne video-rekordere. Kameru smo kupili 1981. kada smo dobili sina Milana i to od para dobijenih na ime njegovog rođenja, odnosno na babine - priča Dobrivoje.
Pantelići su prvo krenuli od snimanja običaja u svom kraju, ali i susednim Jadru i Azbukovici. Ono što su snimali bilo im je poznato iz detinjstva i mladosti. Kao deca sa sela, Dobrivoje iz Donjih Brezovica, a Dobrila sa slavnog Mačkovog kamena, išli su na mobe, seoske igranke, preslave i slave.
Kako on često kaže, diplomirali su na "katedri za plug i motiku', a zajedno imaju 16 razreda osmoljetke, ali ih to nije sputalo da u svom snimateljskom radu budu dobri i učine mnogo više od nekih koji su na akademijama završavali režije.
- Bilo je to neobično da mi, ljudi sa sela idemo i snimamo filmove. Čudno je mnogima bilo i što se time bavi žena. Na početku smo bili stvarno neuki, ali nas je vodila ljubav prema našoj Rađevini, prema selu i filmu, kao i želja da sačuvamo od zaborava običaje, verovanja, priče i legende - kaže Dobrila, životni saputnica i najbolji Dobrivojev saradnik.
Pantelići su pre 11 godina uveli praksu da novi film predstave na Mladence 22. marta. Počeli su u Zavlaci gde su pet godina svakog marta punili Dom kulture. Atmosfera je bila uvek takva da je jedne godine Radoslav Zelenović, direktor Jugoslovenske kinoteke, rekao da ga podseća na neke najbolje dane FESTA kada se za 600 mesta u Domu omladine tiskalo pet puta više ljudi.
Poslednjih pet godina istoga datuma pune Vukov dom kulture u Loznici, a pokrenuli su i Putujući festival dokumentarnog filma "Mladenci", pa film vide i žitelji okolnih Krupnja, Malog Zvornika, Ljubovije, Osečine i Šapca, a onda proputuje i kroz više mesta širom Srbije. Projekcije su uvek besplatne.
- Pitaju nas zašto sve to radimo kada od toga nema zarade. Nama su pune sale i pohvale naše publike najveća nagrada. Pet godina punimo Vukov dom kulture, a nije mala stvar da zbog filma koji smo uradili dođe toliko ljudi. Mi ne možemo ostaviti iza nas neke velike građevine i slične stvari, ali možemo da ostavimo filmove, da snimimo naše običaje, naravi, život, da mladi znaju kom narodu pripadaju, ko su, šta su i ko su im i kako su im živeli preci. Zbog toga je moto našeg festivala da se prošlost ne zaboravi, da budućnost pamti - kaže Dobrivoje.
Kako kažu, u njihovim Donjim Brezovicama nema čoveka, žene i deteta koji nije bar jednom
"ušao" u njihovu kameru.
Tim pastira
Pantelići su prošle godine na 23. Festivalu televizijskog etnološkog filma FESTEF u Kučevu za najbolji amaterski film 11 put dobili nagradu Srebrni pastir. U njihovoj kolekciji nalazi se i osam Zlatnih suncokreta za "Žisela", četiri kristalne vaze za Grand pri na istom festivalu, šest Zlatnih Buklija na festivalu dokumentarnog filma u Velikoj Plani, Zlatno paunovo pero, nagrada za najbolji scenario, a mnogi njihovi filmovi emitovani su u emisiji RTS "Trezor". Jedini su amateri sa prostora bivše Jugoslavije dobitnici Plakete Jugoslovenske Kinoteke. Inače, za sve svoje filmove Dobrila i Dobrivoje rade scenario i režiju i naravno snimaju.
Zna se ko je glavni
Dobrivoje je na prvim filmovima na špici džentlmenski prvo stavljao Dobrilino pa svoje ime. Međutim, to se nije svidelo njegovim seljanima i počeli su da se bune.
- Jeste, bogami. Dolazili su da protestvuju, kažu šta to izvodiš, zna se ko nosi pantalone u kući, da nećeš da ti ona lomi slavski kolač? Bude to ozbiljno i, šta ću, manem se finoće, pa otad prvo piše moje ime - kaže uz osmeh Dobrivoje.
