Bajaga i Bin Laden u ringu

Cela Gornja čaršija gde žive vranjski Romi, njih preko 3.000 je tog januarskog dana, uoči praznika Vasuljice, rano ujutru na nogama. To je veliki dan za Rome, dan kada počinju borbe gusana, a završavaju se finalom u februaru. Oko 1.000 posmatrača prisustvuje borbama. Od dece koja su tek prohodala do staraca koji se oslanjaju o štap. Borbe počinju u pola sedam ujutro. Ne mari da li je minus 15 ili 20, da li pada kiša, sneg, duva vetar... To se nikako ne sme propustiti. To je veliki dan utkan u nacionalno biće Roma, tradicija koja traje vekovima. Zato su ponosni na gusane borce i njihove guske za čiju naklonost se bore.

Alberto Mamutović sa borcem i njegovim haremom

 

- Kad bismo dobili neko znamenje, grb ili tome slično gusan ili guska bi se obavezno našli na njemu, kao recimo što bi bila i truba, naš muzički simbol - kaže jedan od uzgajivača gusana Stole Ajredinović.

Borbe su jedinstvene u ovom kraju, ovde se uzgajaju posebni šareni gusani, ukrštanjem belih i plavih. Bore se Turkan, Norton, Sarma, Šarko, Crni Orao, Kobra, a onda nastaje slavlje uz jelo, piće i muziku. Romi sve sami organizuju, a tog dana zvuk trube i saksofona uvlači se u tesne sokake, ječi Gornja čaršija od uzavrelih strasti, što gusana, što njihovih vlasnika.

Nije lako imati gusana pobednika, šampiona godine. Treba mukotrpno raditi sa njim

- Kondicioni trening gusana izvodimo kod česme na putu za Kazanđol. Tu ima jedna strma livada i štapom teramo gusana da što pre istrči na vrh. Po dva puta dnevno, to je mera. Ne sme da se pretera, u tom slučaju gusan gubi svežinu i osećaj za taktičku borbu. Taktički deo radi se svakodnevno. Navučemo rukavicu do lakta i teramo ga da ujeda. Počne se od pet minuta, pa nakon izvesnog vremena poveća na 10, kasnije 15, pa 20. Posle toga sledi opuštanje borca u Gradskoj reci sa guskama, u viru iznad Belog mosta. Kupaju se izvesno vreme, gusan ljubaviše sa guskama što mu jača krv, jer treba da je usilan. Gusani imaju i psihološku pripremu, svakog dana dovodimo ih sa guskama na trg da oseti mesto gde će se voditi borba, da nauči da će tu braniti svoj harem. Prate ga tri do četiri guske. Glavna psihološka priprema je kada se dan pred borbu odvoji od gusaka i zatvori da bude sam. Gusan borac se zatvara u subotu u dva sata popodne i pušta ujutro pred borbu, u sedam časova. Čim ga puste, trči prema guskama i one prema njemu i nastaje glasno gakanje koje odražava privrženost - priča Elvis Demirović, koji sa braćom Stanišom i Tihijem slovi za jednog od najboljih uzgajivača gusana boraca, višegodišnjih pobednika na raznim turnirima.

Udarac u trticu

U vranjskoj Gornjoj čaršiji gusan se odgaja od jajeta. Mukotrpan je to posao, ali kad pobedi i bude proglašen za šampiona onda se o vlasniku i njegovoj porodici govori sa velikim poštovanjem tokom godine, do narednih finalnih borbi. Vranjski gusani su pravo blago, njihova cena ide i preko 1.000 evra.

- I ranije su bili na ceni, ali skopski. Stanislav Stanče Kurtić je posedovao gusana Mališu kojeg je u Skoplju platio 1.200 maraka, potom gusana Džerija kojeg je platio 10 miliona dinara početkom devedesetih. Džeri je bio četiri godine šampion. Mališa je bio šampion čiji su se potomci borili sa sedam meseci starosti. Iako starost gusana nije bitna, najbolji za borbu su oni koji su stari između pet i osam godina - ističe Alberto Mamutović, poznati vranjski guščar.
U mahali se još prepričava čuvena borba između gusana Đovanija, vlasnika braće Staniše, Tihija i Elvisa Demirovića, i Bin Ladena, vlasnika Deme Bektaševića Lačeta. Gusan Bin Laden je bio snažan, krupan, obožavaoci su ga nazivali Buldožer. Đovani je stalno okretao glavu, imao je kljun kao naoštren na tocilu. Njega su obožavoci nazivali Zmija.

- U krug su ušli gusani sa svojim vlasnicima, Tihijem i Demom. Gusane su pratile po tri guske. Borba je bila izjednačena, krug se lagano pomerao naniže, glavnom ulicom. Prošlo je 25 minuta žestoke borbe. Bin Laden je ošamućen kljucao sebe umesto protivnika. Ipak, nije se dao! Dolazio je sebi, pokušavao ofanzivu. Najzad, Đovani se ustremio, udarao ispod krila svom silinom i Bin Laden je počeo da beži. Nastao je urnebes, a samo se jedno čulo: "Đovani, evropski šampion" - priča Alberto.

Safet Mamutović je imao gusane Ramba i Bajagu. Bajaga je bio poznat po tome što je udarao u noge.

- Gusani se kljuju gde ih najviše boli, a to je u trticu, nogu i krilo. Današnji, uglavnom udaraju u krila jer je tako lakše najuriti protivnika - tvrdi Kurtić.

Najpoznatiji gusan koji se pojavio u Gornjoj čaršiji je bio Unprofor kojeg je Dejan Asanović kupio u Skoplju od Roberta Rakitova. Robert je sa njim bio četiri puta šampion. Asanović je Unprofora platio 850 maraka - kaže Kurtić.

Škrta opština

Dušan Silistrević otkako pamti za sebe posmatra borbe, ima svoje favorite i prati ih tokom cele godine.

- Ovde na trgu gde su borbe sam otkad sam prohodao. Najsvečaniji dan je kad se održavaju finalne borbe jer su u igri najbolji gusani i ima se šta videti. Borbe nisu brutalne, kao recimo borbe pasa, nema prolivanja krvi, nema ubijanja. Iako su borbe revijalne, radost vlasnika gusana pobednika je neopisiva. Gusan borac je ravnopravan član porodice, vlasnik ga voli kao svoju decu, a neki i više od dece. Pre će udovoljiti gusanu, obezbediti mu odgovarajuću hranu negoli deci. Sa druge strane, zahvaljujući tolikoj posvećenosti Vranje je poznato kao rasadnik najboljih gusana boraca u Srbiji, a ranije i u čitavoj staroj Jugoslaviji - kaže Silistarević.

Dejan Bajramović, jedan od koordinatora za romska pitanja u opštini Vranje i predsednik NVO Romske suze smatra da lokalna vlast nije kako treba ispratila manifestaciju:

- Došlo se na ideju još 2008. godine da ovakvu manifestaciju ozvaničimo, da borba gusana postane brend ne samo Gornje čaršije nego i Vranja jer se ovakava borba gusana jedino još održava među Romima od Leskovca, preko Vranja i Kumanova do Skoplja. Ovo je jedan od načina održavanja kulture i tradicije Roma koja potiče još od davnih vremena. Radi se o našoj prepoznatljivosti i autentičnosti. Zato treba da se napravi brend borbe gusana kao što imaju trubači. Nekoliko puta smo molili opštinu da pomogne malo finansijski, dolaze nam brojni gosti iz Srbije i Makedonije. Treba da ugostimo te ljude. Kad mi odemo kod njih, dočekaju nas na najbolji način, a njima pomažu lokalne samouprave. Treba i sami da se organizujemo, da se napravi neko udruženje guskara, pa da i na taj način apliciramo za određena novčana sredstva u opštini.