Danju slagao gajbe, a noću učio
Ilija uspešno vodi Gerontološki centar pri Crvenom krstu u Frankfurtu.
Početkom sada već daleke 1990. godine, kada se u tadašnjoj Jugoslaviji već mogao naslutiti raspad i velika kriza, Zrenjaninac Ilija Dobrijević, sa napunjenih 30 godina, doneo je za sebe izuzetno važnu odluku i krenuo u Nemačku u potrazi za nekim boljim i sigurnijim životom.
- Moja ideja je bila da idem u Ameriku, ali sticajem okolnosti završio sam u Nemačkoj, najpre u Esenu, pa kasnije u Konstanci, Hajdelbergu i konačno u Frankfurtu, gde danas živim i radim. Kada sam tek došao, nisam znao nijednu reč nemačkog jezika, ali volja, želja da ostvarim svoj san o boljem životu, terali su me da izdržim sve nedaće, krize, nostalgiju... Iako sam u domovini stekao visoko obrazovanje, u Nemačkoj sam morao iz početka, radio sam kao običan radnik, mada mi je u džepu bila fakultetska diploma. To me je malo bolelo, ali i dodatno teralo na rad i usavršavanje. Slagao sam gajbe u jednoj firmi, noću učio i najpre završio za medicinskog tehničara i počeo da radim u gerontološkom centru. U međuvremenu sam završio Višu medicinsku školu, a zatim i fakultet za menadžment i sada sam u Frankfurtu direktor Gerontološkog centra pri Crvenom krstu - priča Dobrijević, koji je ovih dana, zajedno sa sinom Markom, u poseti majci u Zrenjaninu.
Ilija je za svojih 24 godine, koliko je u Nemačkoj, osim uspeha na poslovnom planu, zavoleo jednu Nemicu, u braku sa njom dobio sina jedinca Marka. Kasnije se taj brak raspao i on živi i, kako kaže, uživa sam, ali je često u kontaktu sa bivšom suprugom i svojim sinom, koji je i sada sa njim u poseti baki i ostaloj familiji u Zrenjaninu.
- Marko je dobar momak, trenutno pohađa gimnaziju, socijalni smer, i ima želju da upiše fakultet. Prvo je završio školu za tehničko crtanje, a sada pohađa gimnaziju. Ono što me najviše raduje jeste što odlično govori srpski i ima želju da dođe u Srbiju, u moj rodni grad. Moja majka i sestra su vrlo srećne kada im dođemo u posetu i kada provodimo zajedničke trenutke u porodičnoj kući u kojoj sam odrastao. Merkam da kupim manju kuću sa baštom jer obožavam da gajim cveće - veli Marko.
Često obilazi majku
- Veoma sam srećan kada smo svi na okupu. Majka mi je već stara, tako da sam često u Zrenjaninu. Tokom prošle godine dolazio sam sedam-osam puta, ali nije mi teško - nastavio je priču Ilija, uz napomenu da će po tradiciji božićne i novogodišnje praznike provesti u rodnom kraju, a već prvog dana nove godine vraća se svakodnevnim obavezama i firmi kojom rukovodi...
