Sreda 12. 8. 2020.
Washington
170
  • Chicago
    250
  • New York
    280
  • Belmont
    300
  • Atlanta
    260
  • Boston
    320
  • Firt
    300
  • Denver
    270
  • Detroit
    250
  • Dover
    290
  • Hartford
    320
  • Orlean
    280
  • Helena
    300
  • Ren
    290
  • Honolulu
    230
  • Las Vegas
    310
  • Portland
    310
  • Salem
    250
  • Santa Fe
    250
  • Tampa
    320
  • Topeka
    250
1
Nedelja 07.12.2014.
08:37
S. Đurić - Vesti A

Žene koje su zadužile Srbiju

"Žena stoji, kao kapija, na izlazu kao i na ulazu ovoga svijeta" - Ivo Andrić.

Mnoge žene ostavile su veliki trag u istoriji Srbije, ali ih se danas slabo sećamo. Ljudi stvaraju dela, a žene ljude, rekao je Roman Rolan. Iako se smatra da je moć rezervisana za muškarce, postoje dame koje su dale snažan pečat vremenu u kom su živele. Uticajem i harizmom uspevale su uz puno muke da se izbore za najznačajnije pozicije u društvu. Ono što je zajedničko svima njima jeste to da se nijedna nije prepustila ukorenjenom mišljenju, svaka je dala svoj maksimum, radila na sebi, ostavila trag i učinila svet lepšim i boljim mestom za život. Sudbine tih znamenitih žena srpske istorije u većini slučajeva su bile tragične. Uglavnom su bile usamljene i nesrećne u ljubavi.

1. MILICA STOJADINOVIĆ SRPKINjA: Ratni dopisnik

Ova devojka sa Fruške gore, koju su savremenici nazivali vrdničkom vilom jedna je od prvih naših pesnikinja. Rođena je u porodici seoskog popa u Bukovcu na Fruškoj gori, najverovatnije 1830. Dok su u Vojvodini besneli sukobi Srba i Mađara, nameravala je da s gitarom ode među vojnike da im peva junačke pesme, ali ju je otac odgovorio od te namere. U vreme turskog bombardovanja 1862. dolazila je u Beograd i odatle slala izveštaje "Peštanskom dnevniku", kao prva žena ratni dopisnik među Srbima. Objavila je tri zbirke pesama. Njena jedina ljubav bio je pisac Ljubomir Nenadović, ali do braka među njima nije došlo. Potpuno zaboravljena i u krajnjoj bedi umrla je u Beogradu 1878. i tu sahranjena. Kosti su joj 1905. prenete u Požarevac.

2. DRAGA LjOČIĆ: Prva lekarka

Draga Ljočić bila je prva žena doktor medicine u Srbiji i četvrta na evropskom kontinentu. Po završetku Drugog srpsko-turskog rata ona je prva Srpkinja oficir, sa činom poručnika sanitetske službe Vojske Kneževine Srbije. Prva je dama koja je po udaji zadržala devojačko prezime. Rođena 1855. godine u Šapcu, u porodici trgovca koji je mimo tadašnjih običaja osim dva sina rešio da školuje i ćerku. Učestvovala je u svim ratovima koje je Srbija vodila od 1876. do 1915. godine. I pored svih zasluga u ratu, u miru je nailazila samo na odbijanje i nepriznavanje, pa je borba za ravnopravnost s muškarcima obeležila njen život. Prva srpska lekarka nije mogla da dobije pravo da kao lekar radi u državnoj službi, jer je žena. Umrla je 1925. u Beogradu.

3. JELISAVETA NAČIĆ:Arhitekta iz inata

Jelisaveta Načić, ćerka bogatog trgovca iz Beograda, rođena 1878, postala je prva Srpkinja arhitekta i prva žena koja je diplomu stekla u Srbiji. Njen otac Mihailo Načić imao je posede na padini ispod današnjeg hotela Moskva i kuće i imanja u Hilandarskoj ulici, i žestoko se protivio kad mu se ćerka 1896. upisala na tek otvoreni Tehnički fakultet, kao prva studentkinja arhitekture u prvoj upisanoj generaciji studenata. Ocu je rekla da će školovanje platiti svojim devojačkim mirazom. Nisu joj dali da radi jer je uslov za dobijanje državne službe bio - odslužen vojni rok! Projektovala je neke javne zgrade, od nje su naručivani projekti za privatne kuće, ali i za crkve. U logoru u Mađarskoj upoznala je svog budućeg supruga, albanskog pesnika i revolucionara Luku Lukaija.

4. DANICA MARKOVIĆ: Pesnikinja s ordenom

Danica Marković, jedna od najznačajnijih pesnikinja svog doba, rođena je u Čačku 1879. u porodici seoskog učitelja, a dve godine kasnije preselili su se u Beograd. Upisala se na studije filozofije na Velikoj školi. Umesto da diplomira, zaposlila se kao učiteljica. Imala je 21 godinu kad je u listu "Zvezda" pisca Janka Veselinovića objavila prvu pesmu. Za svoj rad nagrađena je 1910. Ordenom Svetog Save petog reda. Najveće priznanje doživela je 1911. kad su njene tri pesme uvršćene u "Antologiju novije srpske lirike", gde je bila jedina pesnikinja. Živela je krajnje povučeno. Umrla je u Beogradu, a Jovan Janković, njena prva nesrećna ljubav, u svom testamentu tražio je da ga sahrane pored Danice: "Kad u životu nismo mogli, neka bar budemo zajedno u grobu."

5. DRAGINjA BABIĆ: Jedini valjevski doktor

Jedna od prvih žena lekara u Srbiji, Draginja Babić rođena je 1887. u Valjevu. Osnovnu školu pohađala je u Valjevu. Devojke su od 1879. mogle da pohađaju muške gimnazije i privatno polažu maturu, ali samo po izričitom odobrenju, koje se teško dobijalo jer su direktori gimnazija nerado primali devojke među svoje đake. U svojoj 24. godini postala je doktor medicine. Kao odličnoj studentkinji u Berlinu, nudili su joj mesto na fakultetu, ali se ona iz Nemačke vratila u Srbiju. Bila je jedini lekar rezervne vojne bolnice u Valjevu u Balkanskim ratovima. Jednog dana poverila je kolegi bolničaru da je našla belu vaš u kosi i da oseća da će se razboleti. Umrla je od tifusa pegavca 1915. godine.

6. KSENIJA ATANASIJEVIĆ:Najveći mislilac

Ksenija Atanasijević, doktorka filozofije, bila je nekonvencionalna, pa su je uvek pratili tračevi. Rođena je 1894. u Beogradu kao šesto dete upravnika Opšte bolnice. Majka joj je umrla na porođaju, a o njoj je brinula maćeha, nastavnica Više ženske škole Sofija Atanasijević. Studirala je filozofiju na Beogradskom univerzitetu kod slavnog Branislava Petronijevića, koji je predlagao da bude izabrana za docenta na Filozofskom fakultetu, ali su to odbili su neki stariji profesori, jer je devojka. Smatra se najvećom srpskom ženom misliocem, čija je glavna tema problem zla u pojedincu i društvu. Umrla je 1981. Njen grob na beogradskom Novom groblju je prekopan, a grobno mesto prodato novim vlasnicima.

7. MILUNKA SAVIĆ:Srpska Jovanka Orleanka

Milunka Savić, srpska heroina balkanskih ratova i Prvog svetskog rata u srpsku vojsku se dobrovoljno prijavila odevena kao muškarac.

Ranjena je četiri puta, a 1916. godine u solunskoj bolnici saznaje da je dobila čin narednika. Za zasluge u ratu dobila je samo jedan zlatni orden, Karađorđevu zvezdu sa mačevima, vojničkog reda.

Udala se za siromašnog poštanskog službenika, ali je brzo ostala udovica pa je radila kao čistačica i školovala decu. Umrla je 1973. godine, a sahranjena je u aleji velikana na Novom groblju, uz najviše počasti.

8. MILEVA AJNŠTAJN:Genije bez priznanja

Mileva Marić Ajnštajn prva je uvidela naučni potencijal svog supruga zbog kojeg je žrtvovala sopstvenu karijeru, a njihovo partnerstvo dovelo ju je do bede, očaja i depresije. Rođena je 1875. u Titelu kao prvo od troje dece Marije i Miloša Marića. Babica joj je na rođenju iščašila kuk, tako da je imala kraću levu nogu i celog života je hramala. U Cirihu je bila peta žena koja je uspela da upiše Državnu politehničku školu. Tu je upoznala tri i po godine mlađeg nemačkog Jevrejina Alberta Ajnštajna. On se kasnije od nje razveo, a ona je živela povučeno sa sinovima. Umrla je 1948. u Cirihu.

9. PRINCEZA OLIVERA LAZAREVIĆ:U harem za zemlju

Princeza Olivera rođena je oko 1373. godine kao najmlađa kćer kneza Lazara i kneginje Milice. Nakon 1389. godine, kada je njen otac izgubio glavu na Kosovu, na presto dolazi kneginja Milica. Stavljena u težak položaj odlučuje zajedno sa plemstvom i crkvenom jerarhijom da svoju kćer da u sultanov harem. Srpski narod je, prema predanjima, iz Kruševca ka Drenopolju, put Oliveri posuo ružama. Olivera je postala jedna od četiri sultanove zakonite žene, kadune. Zadržala je svoju veru i svoj položaj koristila je da pomogne srpskom narodu.

10. KATARINA IVANOVIĆ:Prva slikarka

Iako kao umetnica nije bitno uticala na tokove razvoja srpskog slikarstva 19. veka, atarina Ivanović je ostavila trag u srpskoj kulturi kao prva žena slikar. Rođena je u Vesprenu u Mađarskoj 1817. godine i još kao dete pokazuje slikarski dar pa je trgovac Đ. Stanković, šalje u Peštu, u atelje Jozefa Peškog, gde slika svoj prvi "Autoportret" sa stilskim odlikama ranog bidermajera. Tu je zapaža mađarska grofica Čaki i omogućuje joj da se 1835. upiše na Bečku umetničku akademiju, ali kao vanredan student, jer u to vreme žene nisu imale pristup toj školi. Preminula je u Beogradu 1882. godine. 

Ponedeljak 08.12.2014. 01:33
Najzad i nesto lepo ovde da se procita. Dajte vise o onom sto vredi, ubise nas politika i turbo folk.
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
ribe20. 2. - 20. 3.
Imate utisak, da neko ogranicava vaše poslovne mogućnosti ili da vam nameće određena pravila ponašanja. Dobro razmislite na koji način treba da se izborite za bolju poslovnu poziciju, nemojte potcenjivati nečiju ulogu. U emotivnom smislu nije vam dozvoljeno baš sve i nemojte preterivati.
DNEVNI HOROSKOP
jarac21. 12. - 21. 1.
Od vas se očekuje da ostvarite neku zapaženu ulogu u poslovnim susretima. To što okolina veruje u vaše sposobnosti predstavlja dovoljan povod, da pružite svoj maksimum u onoj oblasti za koju imate najviše interesovanja ili afiniteta. Važno je da vas neko posmatra toplim pogledom i danas ćete biti zadovoljni.
DNEVNI HOROSKOP
bik21. 4. - 21. 5.
Budite promišljeni pred osobom koja vas je zaintrigirala svojom pojavom ili pričom o poslovno finansijskoj saradnji. Konsultujete svoje saradnike, pre nego što donesete neku zvaničnu odluku. Više glava potencijalno može da smisli bolje rešenje. U susretu sa voljenom osobom, trebate uživati u ljubavi.
  • 2020 © - vesti online