Studenti primorani da sami zarađuju
"Već dve godine studiram na Filozofskom fakultetu a i zaposlen sam u turističkoj agenciji. Radim jer moram da finansiram studiranje" kaže Ognjen Stanković iz Niša.
On, kao i sve veći broj studenata su primorani da sami zarađuju jer njihove porodice nemaju dovoljno novca da pokriju visoke troškove školovanja, koji na godišnjem nivou iznose najmanje 2.000 evra.
- Bilo me je sramota što moja porodica nema dovoljno para da mom bratu i meni pruži sve što nam je neophodno za vreme studiranja. Otac se trudio, radio je po ceo dan kao majstor, ali smo jedva imali za najosnovnije. Majka nije radila.
Počela sam da radim u kafiću, i to je i majci i ocu teško palo. Objasnila sam im da moram to da uradim jer ne mogu da dopustim da moj brat, tada srednjoškolac i ja ne možemo da kupimo ni patike. Radim i dalje u kafiću, zaradim dnevnicu i dobijem bakšiš. I naravno, dajem majci novac za hranu i sve što treba. Loša strana je što sam još uvek na trećoj godini Pravnog fakulteta, a trebalo je da diplomiram - priča Jovana Petković, studentkinja i konobarica.
Loša ekonomska situacija u Nišu, pre svega zbog armije nezaposlenih od skoro 40.000 ljudi, naterala je mlade da počnu da rade i pre nego što završe školovanje. Međutim, neretko se desi da zbog potrebe za poslom odustanu od studiranja.
- Bilo mi je naporno da studiram i radim u kafiću. Nisam uspela da uskladim obaveze na studijama sa radom. Morala sam da počnem da radim jer moja porodica nije imala dovoljno novca. Odlučila sam da prekinem studiranje da ne bih bezveze bacala novac na školarinu - priča Ivona Stojić i dodaje da od rada u kafiću može pristojno da zaradi jer je dnevnica 10 evra plus bakšiš.
