"Jugonostalgija": Kutak za narod bez zemlje

Brojna obeležja nekadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije ukazuju se putniku namerniku pod jedinim uzvišenjem ravnog puta od Novog Sada ka Somboru, pokraj sela Rumenka. Tu je, pod velikim krovom oslikanim u trobojci s petokrakom, smeštena čarda "Jugonostalgija", svojevrsni muzej velike zemlje nestale u ratnom vihoru 90-ih godina prošlog veka. Ovu oazu onih koji se još uvek osećaju kao Jugosloveni stvorio je Radivoje Nožica (60) da bi, kako kaže, imali gde da pokažu žal za SFRJ i evociraju uspomene.

Juga u srcu: Radivoje Nožica

Upoznao Titovog unuka

- Ja sam jedan od tih velikih Jugoslovena, a ovim mestom hteo sam i da se odužim zemlji koja mi je dala sve. Moja "Jugonostalgija" vremenom je postala stecište ljudi iz svih bivših jugoslovenskih republika. Zarade nema, a druženja i veselja je uvek na pretek - kaže Nožica.

Radivoje sa porodicom

 

Ideja da stvori kutak za narod bez zemlje rodila mu se pre 11 godina kada je kanadski biznismen srpskog porekla Vlaško Gabrić pokraj Subotice na šest hektara omeđio "četvrtu mini Jugoslaviju".

- Postao sam član te države, upoznao i Titovog unuka Jošku Broza i mnogo onih koji kao i ja, nikada nisu prestali da žale za Jugom. Tamo sam i rešio da krenem u ovaj poduhvat - objašnjava zakleti Jugosloven kako je svoju zemlju otrgao od zaborava.

A njenih simbola na sve strane. Od table sa dobrodošlicom i čuvenim znakom YU u srcu, do bašte u kojoj je i čak i cveće sađeno u tri boje.

I šestokrako stablo u dvorištu

- Drvo pred čardom svedoči da je ovo pravo mesto za Jugoslovene, jer iz korena raste šest stabala, koliko je bilo republika - pokazuje drvo u jugo-bojama. Najdeblje je stablo Srbije, ističe Nožica budući da je naša zemlja bila najveća i najbrojnija republika.

Okolina čarde takođe je svojevrsni simbol nekadašnjeg zajedništva, a njen tvorac tvrdi da i geografski podseća na Jugoslaviju.

- Pored čarde je uzvišenje, jedino u ovom delu, a nazvao sam ga Triglav, dok je sa druge strane veliki kanal za navodnjavanje i prozvao sam ga Jadranskim morem - otkriva nam.

Unutrašnjost restorana obiluje predmetima iz doba zajedništva. Crno-beli televizori, i oni prvi u boji, pa stari radio... Za čudo, sve radi besprekorno. Na zidovima Titove slike u velikom izdanju, kao predsednika, ali i u maršalskoj uniformi.

Ovaj Jugosloven koji je čitav život proveo u ravnici je i Vojvođanin i Hercegovac jer je njegov otac stigao iz Trebinja davne 1954. godine.

Juga mi sve dala

- Krenuo je trbuhom za kruhom i dobio posao na železnici u Bačkom Magliću, gde sam odrastao. Juga mi je mnogo dala, od diplome srednje škole koju sam stekao u Subotici, gde sam bio u internatu, pa posao, a uz njega mi je omogućeno da besplatno završim Fakultet zaštite na radu u Nišu - otkriva Nožica koji je radio u preduzećima širom Vojvodine, sve do 1990.

Tada se seli u privatnike, jer njegovi "progresivni predlozi" za unapređenje uslova rada zaposlenih nisu prošli.

- Video sam u fabrici TAM u Mariboru da žene imaju vrtić za decu pri fabrici i želeo da pozitivno iskusvo prenesem u Srbiju, ali sluha nije bilo - objašnjava kako je iz protesta dao otkaz i preuzeo tastov sodadžijski posao, pa danas jugonostalgičari uživaju u ukusu njegovih špricera iz Titovog vremena.

"Jugonostalgija" je nikla na parčetu divne prirode koja se, kaže naš sagovornik, nije mogla videti od đubrišta.

- Raščistio sam sve i podigao "Jugonostalgiju". Voleo bih i da se tako iz smetlišta istorije i Jugoslavija ponovo izdigne. Možda moja želja nije tako skromna kao što sam ja, "stari panj", žilav... Uspevam, iako čarda slabo radi, ali mi je srce puno kada se okupi i po 150 ljudi iz bivše SFRJ. Ostanemo do jutra uz sećanja, pića kakva smo nekad pili i plesove iz mladosti - nostalgičan je Radivoje.