Političari plaćaju navijače
Kada je daleke 1956. godine Svetozar Andrejić Špule, rodom iz Laništa nadomak Jagodine, počeo da igra fudbal u seoskom timu, nije ni slutio da će ubrzo zaigrati sa Šekularcem, Kostićem, Durkovićem i drugim velikim fudbalskim asovima.
Nije pretpostavljao ni da će njegovi Jagodinci da ga pozovu da im bude trener, a da ga ostave bez stana i da će morati da se vrati u rodno selo. Doduše, njemu to nije mnogo teško palo, jer voli zavičaj, ali njegova supruga Nađa još uvek se nije pomirila s tom činjenicom.
Karijera sada 73-godišnjeg Svetozara vrtoglavo je napredovala.
Te 1960. godine Zvezda je igrala u Jagodini. Svetozar je igrao desnog veznog igrača za Jagodinu. Zapazio ga je Miša Pavić, ondašnji Zvezdin trener. Januara naredne godine otišao je za Beograd, a 1. aprila potpisao je ugovor.
- Nisam dobio ni novac, ni stan, već smo Nađa i ja stanovali privatno. Tada je bila čast igrati za Zvezdu. U to vreme nije bilo televizije, već sam samo prenose slušao preko radija. Kad Rajko Mitić šutne loptu, mislio sam da lomi stativu. Verovao sam da su fudbaleri bogovi. Zamišljao sam ih kao vanzemaljce. Bio sam seljačko dete. Do tada sam video samo Jagodinu - iskren je Svetozar.
U Zvezdi je igrao šest godina. Međutim, pošto su u međuvremenu dobili sina Aleksandra, rešio je da pređe u Čelik u Zenici, jer je odmah dobio stan. Imao je toliko para da nije mogao da ih stavi u džep. Vozio je crveni dvosed MG, u ondašnjoj Jugoslaviji bila su samo dva takva. Andrejići su u Zenici dobili i kćerku Stašu.
Međutim, njihov sin Saša je u sedmoj godini dobio neku vrstu leukemije i morao je na operaciju slezine. Pošto su zbog njegove bolesti više bili u Beogradu, Svetozar je prihvatio poziv Jagodinaca da bude trener njihovog kluba. Obećali su mu stan, ali ga nikada nije dobio. Dve godine su stanovali privatno, a onda su 1980. godine došli u Lanište.
Bračna medalja- Svetozar neće da kaže da su ga upropastili Jagodinci. Pozvali su ga, obećali su mu stan, a obećanje nisu održali. Prepošten je, uvek je plaćao... Kad pogledam svoj život, ne volim samo ovo selo, ali sve ostalo mi je super. Deca su nam dobra, privrženi smo jedni drugima. Ja sam vođa svega. A nije mi bilo lako. Danima nije dolazio kući, jer se, navodno, napijao s društvom po kafanama. Sa svakom situacijom sam se dostojanstveno nosila. Iduće godine, 4. jula, proslavljamo 50 godina braka. Možete da zamislite kakva medalja treba da mi se da - iskrena je Nađa. |
- Ne žalim ni za čim. Samo mi je žao što zbog budućnosti dece nisam otišao u neki strani klub. Bio sam na dve probe u Francuskoj, za Limož i jedan drugoligaški tim. Morao sam da otkažem zbog sinovljeve bolesti - kaže Svetozar, koji je imao 32 godine kada je prestao da igra i počeo da trenira fudbalere Jagodine.
Trening mu je, kaže, Svetozar bio zadovoljstvo, ali mu je plata bila mnogo manja nego u Čeliku. Kada mu je posle 16 godina postao pretežak, Svetozar se 1978. godine povukao u penziju. Nije se pokajao. Usponi i padovi u karijeri svakog čoveka su normalna stvar, smatra on. Penzija mu je mala, pa je donedavno sa Nađom obrađivao imanje.
Njegova žena Nađa, koja ima manire prave dame, rođena je u Beogradu, vežbala je balet, a muziciranju na klaviru podučavao ju je Žika Jelić iz Ju grupe. Upisala je studije, ali je kod svoje rođake upoznala Svetozara. U početku nije ni znala da je fudbaler, a u to vreme nije ni bilo pompezno biti devojka fudbalera. Najlepše joj je bilo dok su živeli u Zenici.
- Iako tada fudbaleri nisu zarađivali kao danas, njihove supruge kupovale su garderobu u Beču i Italiji. Ja nisam, ali sam uvek bila elegantna. Putovali smo, išli smo na more. Kada smo došli u Jagodinu, zaposlila sam se u fabrici Elmos. A onda sam ovde kopala, sekla šumu, pravila sir, čuvala stoku. Bila sam mnogo dobra i sve sam prihvatala, a to ne valja. Ali, nisam se pokajala što sam se udala za njega - kaže Nađa.
Svetozar ocenjuje da je vrhunac karijere doživeo u drugačija, lepša vremena, u kojima su se ljudi voleli i cenili.
- Kriva je lova što se danas ovako igra fudbal. Političari plaćaju navijače - smatra Svetozar. Kao primer navodi utakmicu Zvezda - Partizan 1965. godine, kada je na stadionu JNA pušteno 10.000 gledalaca više nego što je bilo mesta. Od kretanja publike u jednom trenutku pala je ograda između zapada i severa. Ljudi su mirno prešli s druge strane, a utakmica nije prekinuta. Svi su stajali mirno pored ograde i gledali utakmicu. Svetozar zato ne može da razume zašto navijači preskaču šanac širok dva metra, ulaze u teren i biju ljude.
