Lojalnost Srbiji platili životima

Kako su prolazili Albanci koji su tokom bombardovanja Srbije 1999. godine zajedno sa srpskom vojskom i policijom branili svoja sela od terorista OVK, svedoči slučaj porodice Ibraj iz okoline Đakovice.

Prave istrage nikad nije bilo: OVK otela Ibrajeve srodnike

 

Sina, trojicu braće i dva bratanca Muharema Ibraja 16, 20. i 22. juna oteli su pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova iz njihovog doma u selu Osek Hilja u Đakovici.
Spisi Unmika svedoče da prave istrage u slučaju nestanka osobe, čiji su pojedini članovi pre dolaska snaga Kfora zajedno sa srpskom vojskom i policijom, branili selo od ulaska OVK, praktično nije ni bilo.

Ibrajeva porodica je bila prosrpski orijentisana.
- Nisam hteo da izdam Srbiju, ja sam rođen u Srbiji, Jugoslaviji, i pričao sam istinu - izjavio je Muharem jednom prilikom.
 

Savetodavna komisija za ljudska prava UN na Kosovu nedavno je donela mišljenje o tih šest slučajeva otmice, odnosno pet ubistava i nestanku, tražeći između ostalog od misije Unmika da javno prizna odgovornost za propust da sprovede efikasnu istragu, kao i da se javno izvini žaliocu i njegovoj porodici.

- Za razliku od mnogih drugih izveštaja o nestancima do kojih je došlo tokom leta 1999. godine, u ovom slučaju od samog početka je bilo jasno da je OVK otela žaliočeve bliske srodnike i da oni nikada više nisu viđeni živi. Prema tome, bilo je osnova da se veruje da su ove osobe nestale pod okolnostima očigledno opasnim po život. Ipak, organi Unmika nikada nisu preuzeli nikakve suštinske aktivnosti da istraže ove otmice odmah ili kasnije - navodi Komisija.

Muharem Ibraj je, kako je naveo, dom morao da napusti iz bezbedonosnih razloga. On je svedočio da je 1998. godine postao komandant "milicije" (odbrane lokalnog stanovništva) u oblasti Đakovice, kao i da je u njegovom selu, Osek Hilji, otvorena milicijska podstanica i njoj je dodeljeno oko 60 volontera. Među njima su bili njegovi sinovi i drugi bliski srodnici.

- Tokom celog perioda bombardovanja do 14. juna 1999. godine OVK nije mogla da uđe u selo, policija i vojska su radile bez ograničenja uz podršku ove milicije. Kada je Kfor ušao u Đakovicu, 13. juna 1999, Muharem Ibraj je odlučio da napusti Đakovicu i otišao je u Crnu Goru sa svojim roditeljima. Nedugo nakon njegovog odlaska, OVK je privela na saslušanje njegovog brata Ibera Ibraja - navodi se u dokumentima.

Njegov brat, kako stoji, nekoliko dana je zadržan u štabu OVK u hotelu Paštrik u Đakovici, a zatim oslobođen uz uverenje od strane OVK. Međutim, uhapšen je ponovo nekoliko dana kasnije.

Muharem Ibraj posvedočio je da su osim pripadnika OVK njegovog brata uhapsila i dvojica muškaraca koje poznaje i odveli u komandni centar OVK u selu Junik, u opštini Dečani. Od tada ga niko nije video živog.

Lažno optužio Muharemovog oca: Vilijam Voker

- Dok je Iber Ibraj bio u pritvoru, grupa od pet-šest pripadnika OVK (neki od njih su poznati Muharemu) došli su u selo Osek Hilja i uhapsili još jednog brata, Isu Ibraja i Muharemovog sina Kujtima Ibraja. Muharemova supruga je bila svedok celog događaja. OVK je uz pomoć jednog suseda uhapsila još jednog žaliočevog brata Isufa Ibraja i odvela ga prvo u hotel Paštrik, a zatim u Junik. Narednog dana, isti sused je pomogao OVK da uhapse žaliočeve bratance, Muhameta Ibraja i Jakupa Ibraja, sinove Isufa Ibraja. Sva trojica su radila u kancelariji MUP-a u Đakovici - navodi se u dokumentima.

Muharem Ibraj je imenovao troje osumnjičenih i četvoro svedoka i dostavio njegove podatke za kontakt. Unmik nikada nije zabeležio izjave Ibraja i drugih članova porodice.

- Nije preuzeta nikakva aktivnost u pogledu navodnih počinioca koje su identifikovali članovi porodice. Policija nije čak ni posetila selo iz koga su odvedene žrtve, kako bi dobila jasniji uvid u okolnosti nestanka ili pokušala da pronađe druge svedoke otmice. Takođe, u spisu nema nijednog pokušaja policije da proveri moguću povezanost osumnjičenih za otmice, koje su imenovali članovi porodice žrtava - kaže u svom mišljenju Savetodavna komisija za ljudska prava UN na Kosovu.