Njive obogaćene arsenom i olovom

Kroz selo Kostajnik teče istoimeni potok koji je duže od četiri meseca tamnosiv. Umesto riba i žaba njime plove teški metali jer se od 20. maja i pucanja brane u potok izliva toksična jalovina iz odlagališta prerađene rude antimona nekadašnjeg rudnika Stolice, oštećenog u majskim poplavama.

Na njivama u Koreniti posle ovogodišnjih poplava nataložile su se opasne materije

 

Uprkos zahtevima opštine Krupanj, na čijoj teritoriji je jalovište, i grada Loznice da se nešto preduzme i spreči isticanje jalovine do danas nije učinjeno ništa, a teški metali stigli su do Drine.

Merenja koja su radili stručnjaci Zavoda za javno zdravlje Šabac i Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da su u Kostajničkom potoku i rekama Korenita i Jelav pronađeni teški metali gvožđa, mangana, olova, arsena, antimona, kadmijuma, cinka, bakra, čije vrednosti višestruko prelaze dozvoljene granice. Gusta siva masa cedi se sa padine oko jalovišta, a siva voda svoj opasni trag ostavlja po zemljištu Kostajnika, ali i lozničkih sela Korenite, Bradića, Kozjaka i Jelava, kroz koje teku Korenita i Jadar. Na njivama u Koreniti posle ovogodišnjih poplava nataložile su se opasne materije i prema nekim informacijama negde su nanosi bili visoki i po 70 centimetara.

Stručnjaci rade merenja, nadležne inspekcije donose rešenja, naloge i podnose prekršajne prijave protiv Farmakoma, u čijem sastavu je rudnik Stolice, a jalovina i dalje curi. Kako je rečeno na ovonedeljnoj vanrednoj sednici Gradskog veća "voda ide preko jalovišta i kada nema kiše", tako da padavine samo mogu pogoršati stanje, a jesen je stigla.

Propali usevi

U Kostajniku siva i smrdljiva voda teče pored pedesetak kuća u kojima živi oko 40 dece. Prema rečima Milenka Mićanovića, zamenika predsednika MZ Kostajnik, dobili su obećanja, očekuju pomoć, ali nje nema.
- Problem je što voda iz jalovišta stalno ističe noseći opasne materije. Ima neočišćenih dvorišta i poljoprivrednog zemljište gde je voda donela nanose jalovine. Od useva i povrća koje je tu bilo nema ništa, ostala je pustoš i situacija je veoma teška. Pre dvadesetak dana bili smo u Vladi i obećana je privremena sanacija jalovišta da do proleća više voda ne otiče iz njega, kao i da će Vojska doći sa mehanizacijom da očistiti jalovinu sa poplavljenog zemljišta, ali valjda zbog Tekije i tamošnjih poplava od toga još nema ništa. Opština Krupanj je u ovoj situaciji nemoćna da nam pomogne - kaže on.

Meštani kažu da od maja strepe koliko može izdržati oštećena brana, naročito u predstojećim kišnim mesecima i šta će biti u slučaju velikog snega.

- Mi smo ti, brate, zaboravljeni, da ovako smrdi i truje Beograd odmah bi se nešto uradilo. Oni gore misle da ovo neće doći do njih, ali voda teče, nosi ovaj jad i ukoliko se nešto ne učini eto teških metala u Savi i Dunavu. Ej, četiri meseca ovo teče, a niko ništa, pa ima li da neko misli ovom narodu ovde - kaže jedan meštanin Kostajnika, ali neće da se slika, "možda neće biti zgodno".

Loznica i Krupanj nemaju novca niti su osposobljeni i opremljeni da rešavaju ovako velike ekološke problem već je on u nadležnosti države, ali ona se mnogo ne uzbuđuje.

- Voda teče siva i u njoj više nema života. Vrbe, koje su jako otporne, počele su da se suše, a žabe su pocrkale. Već četiri meseca 80 kuća uzima vodu iz cisterne, a moj bunar je zagađen i voda iz njega nije ni za stoku - kaže ogorčeno član Saveta mesne zajednice Korenita Zvonimir Đurđević, a meštani srednjeg Jadra tvrde da su okolinu Bradića napustili dabrovi svojevremeno doneti iz Zasavice.

Vlada čeka

Koliko je stvar alarmantna ilustruje izjava epidemiologa dr Nade Đurić iz lozničkog doma zdravlja.

- Prema poslednjim rezultatima od 10. septembra koncentracija gvožđa u Kostajniku 290 puta veća nego što je u četvrtoj klase vode, olova 150 puta, bakra 95, cinka 30, antimona 25 veća. To je toliko zagađenje da neću preterati ako kažem da Kostajnička reka više nije reka već samo otpadni kanal - rekla je ona dodajući da je sve to veoma štetno po ljudsko zdravlje i životnu sredinu.

Zbog sve lošijih rezultata analiza reka, a upornog nečinjenja države u Loznici je u prisustvu predstavnika Krupnja, Bogatića i Šapca, Zavoda za javno zdravlje "Šabac" kao i republičkih inspektora za vode i rudarstvo, načelnika Sektora za vanredne situacije, udruženja ribolovaca i lovaca, održana vanredna sednica Gradskog veća.

Zatraženo je da se hitno, na prvoj narednoj sednici Vlade Srbije, razmotri rešavanje problema jalovišta na Stolicama. Ukoliko se to ne desi čelnici Loznice i okolnih opština tražiće prijem kod premijera da ga upoznaju sa ekološkom katastrofom koja traje duže od 120 dana. Na sednici je bio i Siniša Tanacković, republički rudarski inspektor koji je rekao da je "ekološka katastrofa u toku'.

Prema njegovim rečima za prvi fazu hitnih mera na jalovištu potrebno je 66 miliona dinara i zahtevano je da svi ti poslovi idu preko Kancelarije za pomoć i obnovu, urađen je izveštaj koji ide na Vladu Srbije, a već duže od 20 dana čeka se mišljenje ministarstava. Dok se stanje pogoršava, a država čeka, rezultati koje je 23. septembra objavila Agencija za zaštitu životne sredine pokazuju da se u uzorku uzetom u reci Jadar, 300 metara pre uliva u Drinu, vrednost ukupnog arsena odgovara petoj klasi kvaliteta voda.

Hoće li i kada država reagovati ostaje da se vidi. Ono što brine je da jalovina stalno ističe, a da tek predstoje kišni periodi. Možda se Vlada trgne kada teški metali doplove do Save i Dunava, ali zar i meštani Kostajnika, Korenite i sela duž Jadra nisu stanovnici ove zemlje, zar i njihova deca nemaju pravo na zdrav i siguran život, ili postoje preče stvari od ljudskog zdravlja. Misle li bar šta će im reći Evropa kad na red stigne poglavlje 27 o zaštiti životne sredine, jer i premijer reče da je 'u Srbiji najlošije stanje u oblasti životne sredine". Priča o jalovini, ili sudbina olovne dece Zajače, mesta gde vodu sa lokalnog vodovoda ne koriste još od proleća to nesumnjivo potvrđuju.