Gusle čuvaju srpske heroje
Vekovima su gusle bile osnovne škole, univerziteti i akademije srpskome narodu, uz ovaj jednožičani instrument stasavale su mnoge generacije i slušale o herojskim delima i bojevima predaka.
Oni koji su odrastali uz njihov zvuk ostali su zauvek opčinjeni njima i, ma gde bili, nisu zaboravljali zvuk tog srpskog instrumenta koji je pevao o našoj istoriji.
To potvrđuje i Žarko Pecelj koji je zbog 38. festivala Saveza srpskih guslara Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, održanog u sklopu programa 81. Vukovog sabora, u Loznicu stigao iz Hamburga.
Obučen u narodnu nošnju ovaj Hercegovac, rodom iz Kapavice kod Ljubinja, ponosno potvrđuje da je u Srbiju zapucao samo zbog gusala uz koje je stasavao i koje mnogo voli. Kako kaže, to mu nije prvi put da zbog njih krene put otadžbine da se nasluša gusala i guslara i nahrani dušu.
- Rođen sam u Hercegovini, a moj otac Damjan bio je izuzetno dobar guslar i velika je šteta što se tada nisu snimale kasete ili diskovi da se to zabeleži. U zimskim večerima on je u selu dosta pevao uz gusle i zabavljao ljude uz junačke, hajdučke, uskočke i pesme kosovskog ciklusa. Slušajući njega i te pesme, zavoleo sam gusle i ta ljubav je neprolazna - priča Pecelj.
Život ga je odveo u Novi Sad gde se upisao u Poljoprivrednu školu, a kada je odslužio armiju otišao je u Nemačku, u fabriku gume i plastike u Hanoveru. Planirao je da ostane dve-tri godine, ostao je 40 godina. Kada su gusle u pitanju, on dolazi u Srbiju, autobusom, avionom ili kolima, ali većim guslarskim događajima u otadžbini obavezno prisustvuje. Sada je došao u Vukov zavičaj, gde je već bio dva puta kod prijatelja guslara u Loznici, gradu na čijem su grbu gusle.
- Imam ovde prijatelje guslare i malo sam im pomogao oko ovog festivala koji je okupio najbolje srpske guslare koje je milina slušati. Kada su u pitanju guslari uvek sam spreman da pomognem koliko mogu, nema veze iz kojeg su guslarskoga društva. Svi guslari koji su došli u Nemačku stigli su preko mene. Od Koste Plakanovića pa sada do Ljubiše Areljevića sigurno njih dvadesetak. Veliki guslar Đorđe Koprivica kod mene je u Hamburg dolazio sigurno 20 puta i bio moj gost. Učestvujem i pomažem organizovanje guslarskih i književnih večeri jer je važno da ne zaboravimo naše korene i tradiciju - kaže ovaj zaljubljenik u stari srpski instrument.
Prošle godine je dolazio na festival guslara u Novom Sadu. Umesto da od Hamburga putuje 18 sati, putovao je dva dana, pošto se autobus zaglavio u visokom snegu u Mađarskoj. Nije mu to teško palo jer je uspeo da stigne i čuje instrument koji obožava.
Pecelj je u Loznici uživao u nastupu 20 najboljih guslara, a kada se vrati u Nemačku odmah će, kaže, videti kada će se nešto drugo veliko dešavati u guslarskom svetu pa ga evo ponovo u Srbiji da opet sluša "gusle od suva javora, najlepšega ljudskog razgovora".
