Velikan i dalje čami u banci
Duže od decenije dr Dobrosav Nikodinović, ugledni novopazarski neuropsihijatar, istoričar, publicista i višegodišnji predsednik Udruženja "Ras" pokušava da, poštujući zakonsku proceduru, u centru Novog Pazara, na početku ulice koja decenijama nosi ime Stefana Nemanje, postavi i bistu osnivača prve srpske države.
Uprkos brojnim molbama, zahtevima, objašnjenjima (ko je bio Nemanja) upozorenjima, pa i najavi da će "pravdu tražiti u Evropi", Nemanjina bista, rad poznatog vajara Nikole Kolje Milunovića, čiju je izradu najvećim delom finansirao Nićifor Aničić, ugledni Srbin iz Južne Afrike, već 10 godina tamnuje u trezoru jedne novopazarske banke.
Boli nemar države
- Obraćali smo se svima u opštini i svi su nas glatko odbijali, uglavnom tvrdeći da postavljanje Nemanjine biste "nije predviđeno urbanističkim planovima grada", neki su nam otvoreno rekli "da Nemanji nije tu mesto", a neki su nas tešili "da je Nemanja u ovom kraju ostavio dovoljno spomenika i da mu novi nisu potrebni", Nemanja je očito nepoželjan u Novom Pazaru - ističe Nikodinović i naglašava da ga najviše boli nemaran odnos države prema ovom velikanu i najsvetlijem delu svoje istorije.
- Žalili smo se svim predsednicima Srbije, od Miloševića do danas, pisali smo i patrijarhu Irineju, Srpskoj akademiji nauka, ministrima kulture i poznatim intelektualcima, ali ni to nije pomoglo. Isti ti predsednici i ministri ćutali su kad je u centru Novog Pazara postavljana spomen-ploča saradniku okupatora Aćifu-efendiji. Aćif im ne smeta, a za Nemanju navodno "nema mesta". Iako godine sustižu, a zdravlje popušta, neću se predati, boriću se da se Nemanjina bista nađe tamo gde joj je mesto, ako to i ne doživim, ostaviću u amanet mojim istomišljenicima i sledbenicima u Udruženju "Ras", da ovu borbu isteraju do kraja - ističe Nikodinović koji je dugo godina bio i organizator čuvenog Nemanjinog deževskog sabora, a osnivač je i poznatog zbornika "Ras".
Dinastija dala sedam kraljeva
- Čudan smo mi narod, imamo toliko velikana, a nekada se stidimo i da ih pomenemo. Stefan Nemanja je rodonačelnik nemanjićke dinastije koja je vladala Srbijom 200 godina, dala je sedam kraljeva i dva cara, svi su rođeni ovde, u Starom Rasu, današnjem Novom Pazaru. Ovde je, u Deževskoj dolini, rođen i Sveti Sava. Ovde je bila prva srpska prestonica, prva srpska eparhija i prva mitropolija, ovde su rođena i dva srpska patrijarha. Mi savremenici imamo veliku čast i privilegiju da živimo u kraju gde se stvarala najslavnija srpska istorija i gde je sve počelo. Da li smo dostojni nastavljači slavne istorije, da li sve to što su nam Stefan Nemanja i Sveti Sava ostavili umemo da cenimo i čuvamo? - pita se dr Nikodinović i dodaje:
- Nisam siguran da bismo od velikog Stefana i premudrog Save dobili prelaznu ocenu. Raška oblast je ogromno nacionalno blago, dragulj srpske istorije, ali mnogi u Srbiji toga uopšte nisu svesni. Malo o svojoj prošlosti znamo jer je Raška oblast neistražena, a i 457 godina je tamnovala u turskom ropstvu koje je, bojim se, promenilo svest Nemanjinih baštinika.
- Koliko god da smo zaboravni i da se loše odnosimo prema svojoj prošlosti, Stari Ras i Nemanjići se ne mogu izbrisati iz srpskog pamćenja, ako je deo istorije još neistražen i u korovu, postoje svetinje poput Petrove crkve, Sopoćana, Đurđevih stupova i Starog Rasa koje su pod zaštitom Uneska, kojima se i svet divi i koje će zauvek opominjati Srbe gde su im koreni, šta moraju da poštuju i čime da se ponose - dodaje Nikodinović.
Nacionalni grehSkromno i bez velike pompe, u porti Petrove crkve i u prisustvu patrijarha Irineja, letos je obeležena je 900. godišnjica od rođenja Stefana Nemanje. Očekivanja da će možda tada u Novom Pazaru konačno biti postavljena i Nemanjina bista ponovo su pala u vodu.
Graditelj manastiraStefan Nemanja rođen je 1114. godine (tačan datum nije utvrđen), u Starom Rasu je živeo 83 godine, a stolovao 31 godinu. Zamonašio se u Petrovoj crkvi 24. marta 1196. godine (monaško ime Simeon Mirotočivi), put ga je dalje vodio u Studenicu, a potom i Hilandar, počiva u manastiru Svete Bogorodice u Studenici. Graditelj je prvih srpskih manastira, začetnik srpske kulture i civilizacije, otac srpske nacije i tvorac srpske nacionalne svesti i srpskog identiteta. |