Istraživanje: Privatno obezbeđenje od 2003. ubilo šestoro ljudi
Od 2003. godine do danas u Srbiji je zabeleženo 86 slučajeva napada pripadnika privatnog obezbeđenja na građane, a šest takvih napada imalo je smrtni ishod, saopštio je u petak Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).
Najviše incidenata dogodilo se u Beogradu, više od četvrtine u klubovima i na splavovima, a polovina je za posledicu imala teške telesne povrede, rezultati su istraživanja CINS, koji su objedinjeni u onlajn bazi podataka "Strah od obezbeđenja".
Istraživanje je pokazalo da je svaka šesta žrtva napada bio novinar ili snimatelj, a među žrtvama napada privatnog obezbeđenja su i maloletnici, sportisti, poznate ličnosti, rečeno je na konferenciji za novinare.
Državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Milorad Todorović podsetio je da je Zakon o privatnom obezbeđenju usvojen krajem prošle godine, ali da on nije zaživeo u potpunosti, jer još nisu usvojeni podzakonski akti, ali je dodao da su oni u završnoj fazi.
Licenca za agencijeKako je ocenjeno na skupu, da bi se oblast privatnog obezbeđenja profesionalizovala, neophodno je uvođenje licence, radi selekcije agencija, bezbednosne provere pripadnika obezbeđenja i teže sankcije za policijske službenike koji nelegalno pružaju usluge obezbeđenja. |
Todorović je izrazio nadu da će podzakonski akti urediti tu oblast, pre svega pitanja u vezi sa akreditacijom centara za obuku, kontrolu privatnog obezbeđenja, ali i način polaganja stručnih ispita.
Na skupu je rečeno da baza podataka treba da uvrsti i podatke o napadačima, kako bi bilo jasno jesu li oni članovi registrovane agencije za pružanje usluga obezbeđenja, pripadnici policije, ili "divlje obezbeđenje".
Izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Predrag Petrović ocenio je da su u napadima najčešće učestvovale "manje poznate firme" za privatno obezbeđenje i pojedinci koji su pružali usluge obezbeđenja noćnim klubovima i moćnim pojedincima.
"Ova baza, nažalost, jako dobro ukazuje da je Srbija među državama u kojima se bezbednost jednih ostvaruje na štetu drugih, te da su pojedina privatna obezbeđenja pravi generator nebezbednosti građana", kazao je on.
Petrović je ukazao na nedostatke zakona - nepostojanje bezbednosne procene za članove privatnog obezbeđenja, o čemu, kako je naveo, u Hrvatskoj postoji poseban zakon, kao i tačno utvrđivanje ko u okviru MUP uređuje tu oblast.
Brat Fedora Frimermana, nastradalog ispred splava Sound, Filip Čolović istakao je da je za uređenje te oblasti neophodna politička volja, jer "država mora da pošalje signal građanima da su zaštićeni".
