Umro poslednji Misitin ustanik
Branislav Stepanić (99) iz Runjana preminuo je 17. septembra u 99. godini i više nema živih ustanika iz prvog oslobađanja Loznice u Drugom svetskom ratu. Poslednji živi svedok tih događaja sahranjen je juče u rodnom selu kod Loznice.
Stepanić je bio pripadnik lozničkih ustanika koji su 31. avgusta 1941. godine pod komandom potpukovnika Vojske Kraljevine Jugoslavije Veselina Misite oslobodili Loznicu od nemačke okupacije. Loznica je tada postala prva veća varoš oslobođena od Nemaca u porobljenoj Evropi. Tek od kraja devedesetih godina prošlog veka počelo je otvorenije i više da se priča i piše o prvom oslobođenju Loznice od pre 73 godine.
Ostalo je zapisano da je Veselin Misita na sastanku u Tronoši 30. avgusta pripremio i izložio plan napada na nemačku posadu u Loznici. Dogovoreno je da znak za početak napada u 7 sati ujutru bude zvuk crkvenih zvona, a da, prema jednima ustanici, a po drugima četnici, napadnu sva tri nemačka uporišta u varoši.
Do danas bez uliceNa prvo oslobađanje Loznice 1941. godinama jedino podsećaju Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912-1918, njihovih potomaka i poštovalaca Podrinje i loznički radikali. Oni 31. avgusta posle opela potpukovniku Veselinu Misiti na gradskom groblju, polažu venac na spomen-ploču kod ulaza u RK Jadar gde je predvodeći ustanike Misita poginuo, kao i na njegovu spomen bistu u Ulici Miodraga Borisavljevića. |
Napad na kafanu Hajdukovića vodio je Misita, na Vukov dom kulture poručnik Mika Komarčević dok je na Gimnaziju krenuo Georgije Bojić Džidža. Misita je Nemcima poslao ultimatum da se predaju, ali su oni to odbili pa im je upućen drugi.
"Aktivni i rezervni oficiri, podoficiri i redovi sa svojim učiteljima i sveštenicima i celim okolnim građanstvom traže predaju grada, pri čemu vam se jemči svaka vojnička čast. Ukoliko ne izvršite predaju grada, mi ćemo vas napasti i grad oteti. U tom slučaju nemate šta da od nas tražite, a rok za ispunjavanje ovog zahteva je 30 minuta", napisao im je Misita.
Pošto je i to odbijeno, počeo je napad, a Misita je, kako je ostalo zapisano, hrabro bacao bombe, a onda je kada su Nemci krenuli da se povlače uskočio u kafanu i tu je i poginuo. Na kraju dvočasovne borbe Nemci su bili prinuđeni na predaju, imali su 17 poginulih u borbi, zarobljena su 93 vojnika i zaplenjena značajna količina oružja.
Ranjenicima je pružena pomoć i prebačeni su u bolnicu dok su zarobljeni Nemci sprovedeni u manastir Tronošu, a prema svima se postupalo u skladu sa Ženevskom konvencijom. Prema zvaničnoj istoriji, oslobodioci su imali osam poginulih i četiri ranjena.
Borbe za Loznicu bila je do tada najveći oružani sukob sa Nemcima na području tadašnje Jugoslavije, a tu je od početka Drugog svetskog rata do tada zarobljena najveća grupa nemačkih vojnika. Loznica je bila prvo veće mesto oslobođeno od nemačke okupacije i to je bila 40 dana, sve do 10. oktobra kada je došla kaznena ekspedicija.