Šta se u Vatikanu krije o ustašama?
Glavni arhivar i bibliotekar Vatikana nadbiskup Žan-Luj Bruges, prilikom nedavne posete Beogradu, najavio je da će iduće godine Rimokatolička crkva otvoriti za javnost vatikansku arhivsku građu, u periodu od 1938. do 1958. godine. Reč je o zbirci diplomatskih akata i prepiske vrha Rimokatoličke crkve u vremenu dramatičnih i prelomnih istorijskih dešavanja, uoči, za vreme i posle Drugog svetskog rata.
Otvaranjem arhiva, otvorila bi se i mogućnost rasvetljavanja detalja o stvaranju Pavelićeve Nezavisne Države Hrvatske, uloge Vatikana i Rimokatoličke crkve i njenog sveštenstva u Hrvatskoj tokom tog perioda. Ali, i razjašnjenja sudbine zlata i drugih dragocenosti opljačkanih u Drugom svetskom ratu, pre svega od Jevreja, kao i od drugih od Hitlera okupiranih naroda.
Nadbiskup Bruges je rekao da je papa Franja odobrio otvaranje pomenute trodecenijske tajne arhive, osim dokumenata koji se odnose na lični život pojedinaca.
- Sve arhive Vatikana već su otvorene do 1938. godine, a sledeći period koji će biti dostupan istraživačima obuhvatiće sve događaje i ličnosti do 1958. godine - rekao je nadbiskup Bruges u Beogradu.
Direktor Balkanološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti dr Dušan T. Bataković i dr Veljko Đurić Mišina, v. d. direktora Muzeja genocida, pozdravljaju ovaj papin potez i nadaju se da dokumenta koja će ugledati svetlost dana neće biti previše selektivna.
- Vatikanski arhiv je bogat dokumentacijom, posebno o Balkanu koji Vatikan istorijski tretira kao svoju katoličku teritoriju. Nama je najvažniji period Drugog svetskog rata i ustaških zločina. Za nas je to karika koja nedostaje da se u potpunosti istorijski zaokruži taj rat, kao i potonje funkcionisanje pacovskih kanala kojima je Vatikan spasavao ustaške zločince i prebacivao ih u inostranstvo.
Zagonetni odnos sa TitomDušan T. Bataković napominje da bi takođe bilo interesantno saznati kakav je Vatikan imao odnos prema Josipu Brozu Titu. |
Ali, poznato je i to da se prilikom obelodanjivanja delikatnih dokumenata i moguće kompromitujuće arhivske građe vrši restrikcija zbog zaštite institucije, u ovom slučaju Rimokatoličke crkve, te živih svedoka ili učesnika u tim istorijskim događajima. Sumnjam takođe da će obelodaniti bilo šta što se tiče opljačkanog zlata i drugih dragocenosti. Male su, bolje reći nikakve šanse da će pustiti u javnost bilo koji dokument koji se odnosi na taj novac i dragocenosti - kaže Bataković.
Imajući u vidu dosadašnju praksu u stavljanju na uvid javnosti arhivske fondove Vatikana, v. d. direktor Muzeja genocida Veljko Đurić Mišina kaže da je teško ustvrditi da će nešto 'krupno' da pokažu.
- Tim pre što se zna da se pontifikat pape Pija XII. poklapa s burnim vremenom svetske istorije. I ono što će dozvoliti da se gleda biće arhiva koja će ići u prilog vatikanske "istoriografije". A to znači da nećemo moći saznati udeo Vatikana, odnosno Rimokatoličke crkve u pripremi Nezavisne države Hrvatske, a što je donekle naznačio Đuro Vilović u knjizi "Krvava crkva" objavljenoj u Beogradu 2009. godine - kaže Mišina.
Uloga sveštenika Draganovića
Veljko Đurić Mišina naslućuje "da u vatikanskoj arhivi ima dovoljno građe i o delatnostima Krunoslava Draganovića".
- Taj sveštenik je, pretpostavljam na osnovu dostupne građe, bio deo ekipe koja je pregovarala 1944. da Nezavisna Država Hrvatska pređe na vojnu stranu Angloamerikanaca. Poznato je da su Amerikanci predlog odbili, ali su dobro znali kako funkcionišu "pacovski kanali" kojima su iz Evrope uz znatnu pomoć Vatikana u Ameriku prebačeno hiljade nacista, ustaša i drugih nemačkih ratnih vojnih saveznika. Prošle godine sam došao u posed kopija Draganovićevih ličnih beleški i spremam ih za objavljivanje. Nadam se da će doći i do novih saznanja o pripremama za organizovanje Masovnog pokreta u Hrvatskoj i docnijoj federalizaciji Jugoslavije 1974. godine - priča Mišina.
