Rak sve brže kosi Srbiju

Srbija se suočava sa pravom eksplozijom malignih oboljenja i beleži ogromnu stopu novoobolelih od raka, a istovremeno je gotovo nemoćna da se sa tim problemom bori koliko je to u moći čoveka protiv tako opake bolesti.

Srbija ima samo 10 aparata za spoljašnje zračenje

 

- Ove godine očekuje se eksplozija i otkrivanje 40.000 novoobolelih. Za sve njih mi kao zemlja imamo 10 aparata za spoljašnje zračenje. Već 15 godina upozoravam na ovaj problem - kaže za "Vesti" dr Slobodan Čikarić, predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka i jedan od najstarijih radiologa-onkologa u zemlji.

Da bi se razumelo kolike su razmere opasnosti u Srbiji, dr Čikarić podseća na podatke Međunarodne unije za borbu protiv raka.

- Oni su procenili da će ove godine u svetu biti registrovano 14 miliona novoobolelih. Prema podacima iz 2011. u svetu je sedam milijardi ljudi. To znači da na milion dolazi 2. 000 novoobolelih. Ako je u Srbiji 7 miliona stanovnika, a 40.000 novoobolelih, onda je to nešto više od 5.000 na milion, odnosno 2,8 puta više nego što je svetski prosek - upozorava Čikarić.

Srpski stručnjaci su izračunali da će ove godine ukupno oko 22.000 ljudi izgubiti bitku sa strašnom bolešću, te da se baš 2014. godina poklapa sa takozvanim latentnim periodom.

Bombardovanje uzrok

Čikarić je pojasnio da je "latentni period" vreme kada se posle izloženosti radioaktivnim materijalima, kao što je uranijum 238, pojavljuju oboljenja od raka. Ovakav zaključak može se izvesti iz analogije eksplozije oboljenja od leukemije i limfoma 2006. godine u centralnoj Srbiji, kada se navršio prosečni latentni period za ovu vrstu kancera.

- Prosečni latentni period za solidne tumore, odnosno sve ostale tumore, iznosi 15 godina. Što znači da je to 2014. godina, s obzirom da je NATO bombardovanje Srbije osiromašenim uranijumom bilo 1999. godine - pojasnio je Čikarić.

Nikad precizno nije utvrđeno koliko je radioaktivnog materijala palo na Srbiju 1999. godine, a u javnosti su se pojavljivale brojke koje te količine minimiziraju ili preuveličavaju. Ipak, stručnjaci su se složili da je na Srbiju pre 15 godina palo oko 15 tona radioaktivne municije, tačnije osiromašenog uranijuma 238.

Ovaj materijal veoma je opasan jer je za njegov raspad potrebno četiri i po milijarde godina, što je recimo ukupna starost naše planete. Za potpuni raspad, pak, potrebno je deset puta više vremena! Ovom razarajućom municijom najviše je bombardovano Kosovo i Metohija i rubna područja Pčinjskog okruga koji se graniči s Kosovom.

Nespremni za crnu statistiku

Ovako crnu statistiku Srbija dočekuje nespremna, sa veoma niskom svešću stanovništva o važnosti kontrolnih pregleda i prevencije, a čak i klinički uslovi su nedovoljni za borbu protiv pošasti malignih tumora.

Direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije Radan Džodić kaže da je Srbiji potrebno između 30 i 35 linearnih akceleratora za zračenje, što je tri puta više nego što ih trenutno ima.

- Pored toga, nedostaju nam i specijalisti, radijacioni onkolozi i fizičari - napominje profesor Džodić koji je i koordinator Ministarstva zdravlja za onkologiju. Ministarstvo zdravlja najavilo je da će kreditom Svetske banke biti finansirana nabavka pet linearnih akceleratora.

- Postoje evropski standardi i mi smo daleko od njih jer nisu na vreme nabavljane mašine. Ukoliko sledeće godine nabavimo i tih pet i to će znatno poboljšati situaciju - rekao je profesor Džodić.

Pacijenti u Srbiji terapiju zračenjem mogu da dobiju u Nišu, Kragujevcu, Kladovu, Beogradu i Sremskoj Kamenici. Ponegde se na terapiju i čeka i do tri meseca. Međutim, ističe profesor Džodić, u Institutu za onkologiju i radiologiju na terapiju zračenjem se čeka najduže mesec dana, odnosno, nema kašnjenja u primanju terapije.