Ambasada u Meksiku zvrji prazna

Naša ambasada, jedna od najvećih iz doba Jugoslavije, nalazi se na jednom od najotmenijih mesta u Meksiko Sitiju, a zvrji prazna i ne koristi se da poboljša sliku o Srbiji u Latinskoj Americi

Višeslav Simić, univerzitetski profesor u Meksiku

 

U Meksiku danas živi oko 3.000 Srba, još nisu organizovani, ali na tom polju trenutno deluje profesor univerziteta Višeslav Simić. On je od pre četiri godine stanovnik Meksiko Sitija. Na Institutu Teknolohiko de Monterej predaje na odseku za društvene studije i humanističke nauke. Zasad srpska zajednica u Meksiko Sitiju nema ni crkvu, ni biblioteku, niti se okuplja oko ambasade, ali je profesor Simić rešen da uskoro organizuje Srbe u registrovanom udruženju.

Kako živi srpska zajednica u Meksiku?
- Nisam još uspeo da saznam precizno kada je prvi Srbin došao u Meksiko. Sa grupom prijatelja trenutno se trudim da se bolje organizujemo, ali u tome ne učestvuje srpska ambasada u Meksiku. Problem je, po mom mišljenju i iskustvu, nemar srpskih diplomata, i u Beogradu i u Meksiku. Iz Beograda nam nisu nekoliko puta ni slali ambasadore na duže periode. A i oni koji su tamo bili su prilično bezlične i neaktivne osobe, ili nisu bili zainteresovani za rad i organizovanje svojih građana, iako bi to trebalo da im bude jedan od glavnih poslova.

 Koliko su Srbi integrisani u meksičko društvo?
- Ogromna većina onih koje poznajem veoma je uspešna, poštovana i aktivna u meksičkom društvu. Naročito bih istakao dvojicu kolega, dr Dejana Mihailovića iz Novog Sada i dr Milenka Panića iz Banjaluke, koji su izuzetno poznati u Meksiku. Mihailović je naročito poštovan kao medijska ličnost, jer već više od 20 godina predstavlja Srbiju na meksičkoj televiziji i radiju, mnogo više i bolje od naših diplomata. Tamo je i jedan stariji gospodin, Nik Petrović, ugledni i poštovani biznismen, a i mlada doktorka umetnosti Maja, dr Sanja Savkić. Ima još nekoliko profesora, tako da sam već čuo studente koji kažu da se od Srba ne može pobeći na meksičkim univerzitetima.

Da li su međusobno povezani?
- To je za sada neformalno, ali smo počeli da radimo na registraciji udruženja kako bismo to druženje i formalizovali, naročito zbog većih mogućnosti za pomoć Srbiji. Inače, najčešće se nalazimo u restoranu Sastajalište (Il Ritrovo), čiji je vlasnik Dragan Skočić. Nalazi se u jednom od najboljih delova Meksiko Sitija, i važi za jedan od najboljih restorana italijanske hrane. Tu uvek možete naići na nekog Srbina, ili bar dobiti informaciju kako da se sa Srbima u Meksiku povežete. Nadamo se da će nova organizacija biti mnogo efikasnija, i u političkom i u ekonomskom pogledu, radiće na boljim odnosima Srbije i Meksika, a naročito na odbijanju Meksika da prizna otimanje Kosova i Metohije. Koliko je meni poznato, u Meksiko Sitiju nema srpske crkve, ali skoro svi pravoslavci se okupljaju u ruskoj crkvi. Meksiko potpada pod srpsku eparhiju Zapadnoameričku, vladika Maksim je dolazio u posetu i služio liturgiju u ruskoj crkvi.

Gde i kako Srbi u Meksiku najefikasnije leče nostalgiju?
- Najčešće po kućama i u već pomenutom restoranu. Nema biblioteke, ni nekog kluba, ali ja bih voleo da vidim srpsku ambasadu (inače ogromnu i veoma udobnu) otvorenu i aktivnu u tom pogledu, a ne samo za nekoliko zvaničnih praznika države. Mi, profesori, predlagali smo pojedinim ambasadorima da se jedan deo ambasade koristi za seminare, skupove posvećene Srbiji, i za druženja Srba (književne večeri, gledanje filmova, naučne rasprave), ali niko nije na to reagovao. Predlagali smo da uključe naše meksičke studente kao pripravnike volontere (znači, besplatna, stručna pomoć, naročito u smislu španskog jezika), ali ni to nije prihvaćeno.

Šta vam nedostaje da biste se bolje organizovali?
- Naša ambasada, jedna od najvećih iz doba Jugoslavije, nalazi se na jednom od najotmenijih mesta u gradu, a zvrji prazna i ne koristi se da poboljša sliku o Srbiji u Latinskoj Americi. Pošto na svim važnim univerzitetima ima naših profesora, mogli bismo da organizujemo i naučne skupove o ekonomskim potencijalima Srbije, i da povećamo komunikaciju i razmenu između Srbije i Meksika. Nadam se da će postaviti odgovarajuće diplomate i da ćemo se preko Meksika povezati i sa drugim zemljama Srednje Amerike koje su isto tako zanimljive, bogate i imaju mnogo potencijala za saradnju sa Srbijom.

Kako Meksikanci prihvataju strance?
- Meksikanci su veoma prisan, topao, otmen i prefinjen svet, koji rado i iskreno prigrli strance. Pošto smo po temperamentu slični, Srbi i Meksikanci se veoma dobro druže i postaju iskreni prijatelji. I mi smo imali dugu istoriju pokorenog i obespravljenog naroda, gde smo ponižavani i eksploatisani samo zbog vere, jezika, nacije i rase, pa tako nismo razvili onu odbojnost kakvu osećaju Latinoamerikanci kada se druže sa Anglosaksoncima i drugim imperijalističkim narodima, koji ih vide kao niže od sebe.

Koje biste zanimljivosti ispričali iz meksičko-srpskih odnosa...
- Meni su najupečatljiviji oni momenti kada mi, na primer, sedimo uveče u bašti omiljenog restorana, smejemo se i šalimo na srpskom, slušajući našu muziku, a Meksikanci koji prolaze ulicom priđu i kažu da ne razumeju reči, ali da osećaju da smo pripadnici jednog dobrodušnog, plemenitog naroda. A oni koji sednu da podele koji zalogaj sa nama, kažu da bi mogli da se u Srbiji osete kao kod kuće.

Na koje sve probleme u Meksiku nailaze novodošli Srbi?
- Za razliku od SAD i zemalja EU, gde baš mnogo našeg sveta odlazi, u Meksiko se dolazi ili na školovanje ili na neki već unapred ugovoren posao, tako da nema onih bolnih priča o našim ljudima koji se baš pate i jedva snalaze za život. Naši ljudi veoma brzo nauče jezik i mogu da se uklope u društvo bez velikih problema. Hrana je isto tako ukusna i obilna, pa nema onih tipičnih žalbi naših ljudi kao u SAD. Jedan od problema je to što je grad baš ogroman pa ima i mnogo sirotinje koja cilja strance, pogrešno verujući da su svi belci bogataši, pa može doći do pljačke. Ipak, zdrav razum i pažnja na ulici dovoljni su da se to izbegne.

Koliko je Meksiko interesantan za Srbiju u smislu saradnje?
- Verujem da je za Srbiju veoma važno da se usredsredi na još veće razvijanje odnosa sa Meksikom. To je ogromna, bogata i razvijena zemlja. Potrebno je prevazići stara uverenja o zaostalosti Meksika. To je zemlja koja je, poput Srbije, prošla jedan buran razvojan put, i uspela da ogroman broj svojih stanovnika izvuče iz bede, sredi državnu upravu i ubaci se u razvijene zemlje sveta. Ne samo da je to društvo i civilizacija sa bogatom kulturom i istorijom, i tu ima mnogo prilika za razmenu i saradnju. Ali, treba se usredsrediti i na političko-ekonomske odnose i to razviti mnogo više nego što je do sada urađeno. Ja bih u ambasadu u Meksiku poslao jedan poveći, stručan, radan, kreativan i optimističan tim, i u saradnji sa Srbima koji žive u Meksiku, radio bih naročito na ekonomskim vezama, a i na jačanju političke saradnje jer je Meksiko lider hispanoameričkog sveta i mnoge zemlje slede međunarodnu politiku Meksika. Srbiji je izuzetno važno što Meksiko i dalje, i pored svih pritisaka SAD, iz principa, ne priznaje kršenje međunarodnog prava i srpskog suvereniteta na Kosovu i Metohiji.