Miljenici dužni pola milijarde
Poreska uprava u Srbiji ne uspeva decenijama da finansijski disciplinuje preduzeća, što i ne čudi ako se uzme u obzir da najveće državne kompanije mogu nekažnjeno da ne uplaćuju doprinose, ne plaćaju gas ni struju, pa ne moraju ni porez. U zemlji u kojoj je država najveći dužnik, što prema privat nicima, što sama sebi posredno, svaki napor Poreske uprave da nešto učini se izjalovio.
Kada bi Poreska uprava uspela da naplati sav dug koji prema
njoj imaju firme koje rade, su čak 53 milijarde dinara, minus državne kase bio bi manji trećinu, ili za oko 460 miliona evra!
Poreska uprava uredno objavljuje spiskove najvećih dužnika pa tako od aktivnih kompanija listu predvodi Zastava oružje sa 7,1 milijardi dinara, a dug se u milijardama meri i u Simpu iz Vranja, Krušiku iz Valjeva, Prva Petoletka iz Trstenika, Borba i Luka Beograd. Polovina dugova otpada na čuvena preduzeća u restrukturi-ranju ili stečaju i tu kolo vode Zastava automobili, Zastava kamioni, "14. oktobra" iz Kraljeva, Želvoz i fabrike traktora iz Rako vice odnosno Novog Beograda.
Krstićev zakonPredstavljajući novi poreski zakon, sad već bivši ministar finansija Lazar Krstić je dao svoje viđenje akutnog problema: |
Svi znaju da se izbegavanje poreza u Srbiji isplati. A zašto je to tako objasnio je ekonomista Vladimir Gligorov sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
- Iskustvo pokazuje da se PDV obično bolje nnaplaćuje. Isto je i sa porezima
na promet, akcizama, taksama i uopšte sa posrednim porezima, jer se neposredno
obračunavaju i gotovo automatski odbijaju. Potpuno drugačije stoji stvar sa neposrednim porezima, sa porezima na dobit ili na plate - navodi Gligorov
i dodaje gde je problem:
- Njihova naplata zavisi od prijavljivawa tih dohodaka i potom od spremnosti da se utvrđena poreska obaveza plati. Najpre, dohodak može da se ne prijavi, to jest da se sakrije. Potom sa plaćanjem te obaveze može da se oteže, jer kako često i država duguje i odugovlači sa plađanjem, tu ima prostora za pregovarače, natezače, ali i za mešusobno korumpiranje sa idejom da troškovi padnu na nekoga drugoga.
Ukoliko se nekome isplati da ne plaća porez i radi "na crno", to znači da ga sam porez na to stimuliše. Država ne kažnjava, dužnici iznova i iznova dobijaju pravo na reprograme i tako se privreda i grašani vrte u začaranom krugu dužništva decenijama.
