Troipogodišnji Pavle, oboleo od cerebralne paralize, naše je dete

Malo selo Sendol, na putu od Zvečana ka Zubinom Potoku. Pored puta, preko puta stare kasarne - nedovršena kuća od gole cigle, sa privremenim krovom. Na vratima kuće - Marinko, mladi otac dva dečaka. Srdačno pruža ruku i želi dobrodošlicu. Vrelo i mirno nedeljno podne u njegovoj kući remeti dečiji smeh. Na dvosedu sedi troipogodišnji Pavle.

Oseća da ima nade za bezbrižan život: Pavle Anđelković

 

Smeje se i sa toplim kosim očima, pod dugim trepavicama, posmatra nas. Kao da zna zašto smo mu došli u posetu. Nastavlja da se smeje. Pruža ruke, a na njegovim rukama bele, tanke fleke - ožiljci od igala.

Sa svoje tri i po godine, Pavle je sa ocem u autu prešao 100.000 kilometara. Od svog rođenja, gotovo svakog meseca putuje u banje na rehabilitaciju. Pavle boluje od cerebralne paralize i da mu povremeno ne klone glava dok sedi, to se ne bi ni primećivalo. Iako prevremeno rođena beba, Pavle je rođen kao zdrav dečak. Po rođenju i prema odluci lekara, prebačen je u bolnicu u Kragujevac, da bi mu posle četiri dana, nakon što je skinut sa aparata za disanje, pukla plućna maramica. Dugo je bio bez kiseonika. Preživeo je, ali sa posledicom. Ne može da govori, samostalno sedi i hoda – dijagnoza: cerebralna paraliza G80.0.

''Moj Paja je od rođenja putnik. Putujemo po banjama, klinikama i rehabilitacionim centrima. Sve smo probali. Vežbamo svakodnevno. I mnogo je napredovao. Međutim, pre par meseci saznao sam da u Novom Sadu postoji ispostava jedne od najpoznatijih klinika za lečenje različitih bolesti matičnim ćelijama – EmCell u Kijevu. Pre mesec i po dana smo toj klinici poslali Pajinu celokupnu istoriju bolesti. Od sve dece iz Srbije, čiji su roditelji poslali dokumentaciju, samo je Paja pozvan na operaciju“ objašnjava Marinko, dok spretno držeći svog sina u naručju, kuva kafu i sipa sok u čaše, da - kao svaki dobar domaćin, posluži svoje goste.

''Ne samo da su ga pozvali na operaciju, već su operaciju zakazali početkom septembra. Tako da bi prvog septembra trebalo da krenemo put Kijeva. Ali, sve to košta – 10.000 evra, nije mala suma. Znate, mi smo se zaista potrudili. Prvo - svaki dokument iz istorije bolesti je morao da bude preveden na ruski jezik i to kod posebnog prevodioca. I sve smo do sada plaćali sami – gotovo 30.000 evra smo potrošili na banje, ali i na vežbe koje se takođe kupuju. Ovo sada, prosto ne možemo da priuštimo'', dodaje Marinko, vidno razočaran.

Iako mlad, ovaj čovek je očigledno navikao da sam rešava svaki problem.

Za to vreme, Pavle mirno sedi u naručju svog oca, veselo se smeši. On oseća da ima nade da živi bezbrižni dečiji život.

''Tih 10.000 evra je za lečenje od četiri dana. U tu sumu su uključene avionske karte za odlazak u Kijev, hotel, pregledi, transplantacija matičnih ćelija, dijagnostika, praćenje, prevodilac i povratak. Znam da će neko reći da to nije mnogo, ali u našoj porodici samo ja radim. Moja žena nema posao. Ali, prodaću i auto, uspeo sam da uštedim i deo novca i sve ćemo to dati za Paju, samo - svih 10.000 jednostavno nemamo'', objašnjava Pavlov otac i dodaje da karte za put u Ukrajinu mora već u ponedeljak da kupi.

Gledamo papire, dijagnoze, otpusne liste, čitav registar...

''Ako Pavlov organizam prihvati svih 60 miliona ćelija koje će dobiti implantacijom, to mu može doneti normalan život. Njemu nije oštećena inteligencija, već govor i motorne sposobnosti. Ako lečenje u potpunosti uspe, Pavle će početi da govori, samostalno sedi i hoda'', odgovara Marinko i objašnjava da čak i u slučaju da Pavlov organizam ne prihvati sve ćelije, njegov minimalan napredak, zahvaljujući implanitranim ćelijama, biće 30% bolji od stanja u kojem se sada nalazi.

To znači da će rezultat lečenja biti takav da će Pavle jednu od tri osnovnih radnji, koje još uvek ne može samostalno da radi, to ipak sigurno moći - ili će početi da govori, ili da hoda, ili da samostalno sedi.