Nedelja 26. 1. 2020.
Washington
10
  • Chicago
    00
  • New York
    10
  • Belmont
    20
  • Atlanta
    20
  • Boston
    120
  • Firt
    20
  • Denver
    00
  • Detroit
    00
  • Dover
    40
  • Hartford
    40
  • Orlean
    10
  • Helena
    20
  • Ren
    10
  • Honolulu
    230
  • Las Vegas
    110
  • Portland
    190
  • Salem
    -10
  • Santa Fe
    10
  • Tampa
    100
  • Topeka
    -10
2
Petak 04.07.2014.
01:34
D. Lj. Joksić - Vesti A

Roditeljske suze Branislava Nušića

Sin jedinac našeg slavnog komediografa Branislava Nušića, Strahinja Ban Nušić predvideo je svoju smrt boreći se u Prvom svetskom ratu u redovima Skopskog đačkog bataljona.

U pismima ocu i verenici u Skoplju Ban je nagoveštavao svoj tragičan kraj. "Dragi Ago, ne tuguj za mnom... Ja sam pao na braniku otadžbine za ostvarenje onih velikih ideala, koje smo tako složno propovedali 1908. godine. Ne kažem da mi nije žao što sam poginuo, osećao sam da bih mogao budućoj Srbiji korisno poslužiti, ali... takva je sudbina", bile su poslednje reči Bana upućene ocu Branislavu Nušiću. Na poleđini koverta ocu, Ban je zabeležio: "Molim onoga koji me nađe mrtvog da ovo pismo obavezno preda adresantu."


I u pismima svojoj verenici u Skoplju mlađi Nušić je nagoveštavao svoju smrt: "Kako si mi ti u Skoplju... Večerašnji napad će biti presudan. Možda, zauvek zbogom. Čak i da me poštedi neprijateljski kuršum, ja dugo neću živeti. Ja to znam, ja to osećam."
 

Preživeti svoju decu

Nušić nikad nije prežalio sina, a svoja osećanja iskazao je u proznom delu "Devetsto petnaesta - tragedija jednog naroda". Kroz sudbine malih, običnih ljudi Nušić je neponovljivo prikazao ovu nepojamnu tragediju srpskog naroda, u spomen svima koji su izgubili živote i za nauk budućim generacijama. "Ne, gospo, vi ne smete, vi ne možete, vi nećete umreti. Duboke su vaše rane, bezgranični su vaši bolovi, ali ih vi morate preživeti. Mi možemo ginuti, možemo umirati, ali vi morate živeti. Niste vi ona majka što daje život deci da bi je deca preživela, već ona koja mora preživeti svoju decu."

Iznoseći deo sadržaja pisama Strahinje Bana Nušića svome ocu i verenici u Skoplju, makedonski književnik i najpoznatiji hroničar Skoplja Danilo Kocevski kaže da je mlađi Nušić u borbama pokazivao neverovatnu hrabrost i srčanost.


Ban Nušić se borio u Skopskom đačkom bataljonu, poznatijem kao 1.300 kaplara. Bataljon je oformljen 31. avgusta 1914. godine i to je jedinstven slučaj u istoriji ratovanja da se buduća intelektualna elita pošalje na front.
U balkanskim ratovima 1912. i 1913. Srbija je posle vekova ropstva oslobodila svoju zemlju. Starešinski kadar u srpskoj vojsci se proredio, a kad su početkom Velikog rata 1914. u borbi sa austrougarskom vojskom ponovo izginuli mnogi oficiri i podoficiri, Vrhovna komanda je bila primorana da studente i đake koji su dospeli za vojsku uputi u Skoplje da se tamo pripreme za starešine u ratu koji je već besneo punom žestinom.


Tako je oformljen čuveni Skopski đački bataljon. Vrhovna komanda, vlada i Narodna skupština donose odluku da se đaci pošalju na front, a 15. novembra 1914. godine Vrhovna komanda proizvodi sve đake-redove Skopskog đačkog bataljona u čin kaplara i upućuje ih u borbene jedinice. Sutradan, 16. novembra, potpukovnik Dušan Glišić, junak Kumanovske bitke, komandant bataljona, ukrcava bataljon u punoj ratnoj opremi u voz i šalje Vrhovnoj komandi na raspored.


- Gradske ulice, kao i železnička stanica u Skoplju, ispunjene su masom sveta koja je došla da isprati đake. Na čelu duge povorke boraca koja je krenula od Idadije, bila je vojna muzika. Dok su se kretali kejom Vardara, odjekivala je pesma. Suze su navirali na oči svima, sem mladim kaplarima, koji su gazeći po cveću odlazili u smrt - navodi istorijske zapise Danilo Kocevski.
 

Četiri čete đaka preko Lapova i Kragujevca odlaze za Gornji Milanovac u Prvu i Treću armiju, a dve čete za Aranđelovac u Drugu armiju. Situacija na frontu je bila više nego teška. Đaci bivaju raspoređeni po dvojica u četu, i mada brojčano nisu značili mnogo, i te kako su podigli borbeni moral srpske vojske.

Poklon muzeju

Branislava Nušića su članovi porodice od milošte zvali Aga. Osim sina Bana imao je još i kćer Gitu Predić, čiji sin je Ivan Predić. Gita je u znak sećanja na oca Muzeju grada Beograda 1956. poklonila Nušićevu radnu sobu, takozvanu tursku sobu, rukopise, fotografije, dokumente, lične predmete, odlikovanja...

Petnaestog decembra 1914. godine i poslednji ostaci austrougarske vojske proterani su sa srpske teritorije. U Kolubarskoj bici 400 od 1.300 kaplara položilo je svoje živote za otadžbinu. Među njima je bio i sin Branislava Nušića. Već sledeće godine njegov otac je prešao Albaniju i dospeo na Krf.


U znak sećanja na pale borce Skopskog đačkog bataljona, 17. novembra 1935. godine u skopskom parku Idadija bio je otkriven spomenik. Prisustvovalo je 700 preživelih đaka bataljona. U ime roditelja čija su deca poginula u Velikom ratu potresan govor je održao Branislav Nušić:
 

"Bila je to jedna tmurna i vlažna jesen, kada su vrane i gavrani padali na kule skopskog grada. Crna nevesta sa zavodničkim glasom je zapevala grozomornu pesmu, pozivajući mladost u zagrljaj... Niti crkvena zvona, niti počasni plotuni, niti vojničke fanfare, niti bučni horovi nisu mogli da zaguše govor mrtvih, on je tu, lebdi iznad nas. Ja, koji sam bliže smrti nego životu, čujem taj govor. Vi, koji ste bliže životu nego smrti, vi to osećate u svojoj duši. U ime ožalošćenih majki i očeva ja polažem na ovaj spomenik najskupoceniji venac, venac roditeljskih suza."


Govor pred spomenikom palih đaka održao je i tadašnji gradonačelnik Skoplja, Josif Mihajlović, a nakon akademije, u auli skopskog Filozofskog fakulteta bila je postavljena spomen-ploča. Kasnije, tokom Drugog svetskog rata spomenik je srušen.

Žrtvenik otadžbine

- Srbija je žrtvovala najdragocenije. Svoju mladost. Poslednje što je imala. Zalihe svoje inteligencije stavila na žrtvenik otadžbine. Đake i studente. Ali, ti mladi ljudi koji su iz školskih klupa, posle samo dva meseca obuke, krenuli u borbu, nisu se smatrali žrtvama - zapisao je francuski general i vojni istoričar Žorž Revol.

POVEZANE VESTI

Petak 04.07.2014. 10:02
Србија је тада дала најбоље синове и кћери за ослобођење територија које данас један шумадинац алали свима... Шта ли би данас рекао Акиба, кад би знао да српски војници "бране" Источни Тимор и Кипар ??? није ни чудо што нестајемо.... и треба...
Petak 04.07.2014. 11:12
Sin Branislava Nušića ostavio život na braniku otadžbine. A sin Nikole Pašića izbegao vojsku i postao švercer šećerom i ratni profiter. Uvek je bilo lako tuđu decu slati u smrt. Kad nam je poginulo sve što je valjalo i kad smo žrtvovali sve što smo imali,šta nam je ostalo?
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
lav22. 6. - 23. 8.
Neko ima dobre namere, dogovor sa jednom osobom čini vam se da obećava zajedničku korist ili poslovno-finansijski dobitak. Zadržite samopouzdanje i optimistizam, ponekad je "prvi utisak" od presudnog značaja za dalji tok poslovnih događaja. Osoba koja privlači vašu pažnju deluje nedodirljivo.
DNEVNI HOROSKOP
vodolija21. 1. - 19. 2.
Nedostaje vam osnovno interesovanje da se posvetite nekim poslovnim temema koje zahtevaju dodatni napor. Nemojte precenjivati svoje profesionalne mogućnosti. Trenutni položaj Meseca u vama podstiče emotivnu nesigurnost, stoga izbegavajte rasparavu ili sumnjivo društvo. Budite iskreni prema svima.
DNEVNI HOROSKOP
vodolija21. 1. - 19. 2.
Nedostaje vam osnovno interesovanje da se posvetite nekim poslovnim temema koje zahtevaju dodatni napor. Nemojte precenjivati svoje profesionalne mogućnosti. Trenutni položaj Meseca u vama podstiče emotivnu nesigurnost, stoga izbegavajte rasparavu ili sumnjivo društvo. Budite iskreni prema svima.
  • 2020 © - vesti online