Roditeljska kuća za poneti u beli svet

Tomislav Jovanović od drveta pravi kuće, avlije, prošća, đermove, bunare, zaprežna kola... kako bi što vernije dočarao prošla vremena, a njegovi suveniri stigli su i do Australije.

Tomislav Jovanović sa svojim delom

Penzionisani šofer Tomislav Jovanović zvani Mata, iz sela Glavinci kod Jagodine, jedini je čovek u Srbiji koji pravi kućice za TV aparate, ali i jedan od malobrojnih koji izrađuje suvenire da bi mladima pokazao kako su nekada izgledale pomoravske građevine.

To i jeste bila njegova prvobitna ideja, ali njegove rukotvorine putuju danas širom dijaspore. Naime, najviše je naručilaca od naših ljudi koji žive u inostranstvu. U želji da u svojim kućama imaju deo zavičaja, naručuju replike svojih ostavljenih domova u Srbiji.

Mata je do sada napravio stotine kućica od drveta. Pravi ih u moravskom i levačkom stilu, baš kakve su nekada preci gradili. I ne samo kuće, već i avlije, prošća, đermove, bunare kako bi što vernije dočarao prošla vremena. Ovaj umetnik od drveta napravi sve što njegov um zamisli. Istorija Pomoravlja tako stiže u domove gastarbajtera, ali i njihovih prijatelja u celom svetu.

Kućica za televizor

Jovanović je ušao u umetničke vode 2006. godine. Prestao je da bude vozač autobusa na međunarodnim linijama i otišao u penziju. Prokrstario je čitavu Evropu i decenijama se susretao sa našim ljudima koje je mučila nostalgija. Svi su, kaže on, najviše želeli da vide kuću u kojoj su se rodili ili odrasli, ili pradedovske čatmare koje su im ostale u sećanju.

Kako je u penziji bilo vremena na pretek, stalno je smišljao kako bi mogao da im nadoknadi to što im nedostaje. Počeo je da pravi pomoravske kućice. Iz hobija, ali je ubrzo počeo da dobija nagrade za svoj rad i klijente iz čitavog sveta.

- Suvenirima koje pravim pokušavam da sačuvam istoriju Srbije, posebno moravskog kraja i oblasti oko Levča i Gruže. Tek kada vide moje suvenire, mnogi saznaju kako su nekada izgledale kuće u ovom kraju, a kako plotovi, ograde od upletenog pruća, kako izgleda posuda u kojoj su naše bake sitnile so i tucale papriku, kako su izgledala zaprežna kola koja su vukle krave - objašnjava Mata.

Kućicu za televizor, jedan od neobičnijih suvenira, Mata je ostavio sebi. Smestio je u nju TV prijemnik, pa porodica još više uživa u programu. Pomoravski umetnik ni sam ne zna koliko je suvenira napravio, ali zna da su oni stigli u Nemačku, Austriju, Ameriku, Australiju, Švajcarsku...

- Pre nekoliko godina zvao me je naš čovek iz Australije. Inženjer avijacije, na visokoj poziciji. Kaže mi da 30 godina nije bio u domovini. Ovde su mu ostali grobovi najmilijih i kuća sa kojom ne zna šta je bilo. Kad je svojoj deci hteo da ispriča odakle potiče, stalno mu je pred očima bila dedova kuća pored Morave. U razgovoru mi je objasnio kako je izgledala do detalja. Pošto poznajem tipove moravskih kuća, krenem da je pravim. Poslao sam mu repliku kuće njegovih predaka. Pozvao me je i samo mi je rekao da posle rođenja svoje dece nije imao srećniji trenutak u životu. Ostave ljudi svoja imanja i ognjišta u potrazi za boljim životom. Ali ništa ne može da im nadoknadi ono parče sa koga su potekli - priča Mata.

Kad gromada plače

Đeram mu je omiljeni eksponat jer predstavlja vodu, bez koje na selu nije mogao da se zamisli život. U njegovom minijaturnom domaćinstvu našao se i moravski čamac, stupe za so, drvena zaprežna kola kakva su nekada vukle krave.

- Nema dobrog i lošeg drveta, samo dobrog i lošeg majstora - objašnjava Jovanović kako se prave suveniri.
 

Mata za sebe kaže da je blagosloven sa dva sina i četiri unučeta sa kojima živi u istom dvorištu. Ima suprugu Gordanu, koja je najveći kritičar njegovih dela.

Tomislav Jovanović najveći deo svog rada prodaje uz pomoć jagodinske turističke organizacije, a pomaže mu i tamošnja Narodna biblioteka koja promoviše umetnike iz svog kraja. Njegove suvenire turisti kupuju i u jagodinskom akva parku. Na manifestaciji narodnog stvaralaštva na Oplencu 2010. godine Mata je nagrađen prvom nagradom u kategoriji suvenira.

Baveći se ovim poslom, koji je počeo kao hobi, kaže da su mu najteži trenutak bile suze jednog doktora iz Kragujevca. Nije mogao da veruje svojim očima kada je video čoveka kao gromadu da plače.

- Taj dan nikad neću zaboraviti. I to mi je najdraže delo, samo zato što je bilo puno emocija od kojih sam se danima oporavljao. Evo kako je bilo. Doktor je davno tu kuću srušio, odmah po smrti roditelja. Malo potom sanjao je oca i majku kako ga grde zbog rušenja pradedovske kuće. Došao je kod mene s tom starom fotografijom. Kada sam kućicu napravio kao na slici, ogradio je plotom, pozvao sam doktora. Ušao je, pogledao maketu i pokrio lice rukama. Plakao je kao dete. A ljudina, kao stena, da ga samo vidite. Kao da sam mu ponovo vratio dom - kaže Mata.