Koliko hiljada je potrebno prosečnoj porodici u Srbiji da preživi?
Samo za najvažnije životne potrebe prosečnoj porodici u Srbiji potrebno je najmanje 120.000 dinara, dvaput više od prosečne potrošačke korpe za domaćinstvo. Tako bar pokazuje računica Nacionalne organizacije potrošača Srbije, a znaju i naši džepovi, piše novosadski "Dnevnik".
S tih 120.000 dinara mogu se platiti računi, namirnice, školski pribor i najvažnije dečje potrepštine, odnosno obezbediti život.
U računici NOPS-a nema letovanja, zimovanja, kupovine novog automobila, stana, odlaska u restorane, aktivnijeg društvenog života... Koliki bi tek onda budžet domaćinstva trebalo da bude ako se sve to uključ? Ne može se, naravno, precizno odgovoriti na ovo pitanje.
Ali, recimo, da jedna porodica za letovanje potroši godišnje 1.500 evra i da za zimovanje da isto toliko, da za automobil plaća mesečnu ratu od 100 evra, da za ratu kredita za stan izdvaja mesečno 300 evra, da ceh u restoranima za mesec dana plati 200 evra, da za kompjutere i opremu da od 50 do 100 evra, a za mobilne telefone – nove aparate i račune – 100 evra mesečno, da kupi nov nameštaj i belu tehniku za koju bi trošak na mesečnom nivou iznosio oko 150... Ukratko, da priušti sebi život kakav se u razvijenim evropskim zemljama smatra normalnim ali skromnim, bilo bi joj potrebno još oko 140.000 mesečno.
Manje se kupuje hranaU Privrednoj komori Srbije su izračunali da je potrošnja hrane u padu. Trošimo manje hleba, peciva, mleka, šećera, voća i povrća. Prosečan račun u prodavnici pao je s nepunih 600 dinara na 300, a građani u velike kupovine idu jednom mesečno. Tako su izračunali i u Uniji poslodavaca Srbije, u kojoj navode podatak da su pojedinačni pazari u trgovini, od 2008. godine, opali 30,4 odsto. |
Zajedno s onih "osnovnih” 120.000 dinara, to je 260.000 dinara, a porodice s takvim primanjima u Srbiji svakako nisu u većini.
"Nadležni kažu da su korpu pravili prema navikama potrošača. Gde to ima i šta to znači? Je li to naša navika da jedemo sarmu bez mesa i go pasulj? Umesto da se izračunaju stvarne potrebe građana, onako kako se radi u razvijenim društvima, nama se podmeću nerealni podaci dobijeni na osnovu navike potrošača. Nikada nismo videli ankete – da li je, recimo, uzeto u obzir to što broj dnevnih kalorija potrebnih organizmu nije isti za dete, fizičkog radnika, službenika? Sve se ti parametri u Evropi mere i precizno određuju", kaže Papović.
Dodaje da o tome šta se u evropskim zemljama smatra iznosom dovoljnim za normalan život najbolje govori podatak da azilanti dobijaju pomoć od 800 evra.
