U Beču grade bolji život

U potrazi za boljim životom, ali i sigurnijom budućnošću, Živorad Blagojević iz Glavinaca kod Jagodine 1999. godine otišao je u Beč. Brzo se snašao i radi kao taksista. Ali, on nije mislio samo na svoju, već i na budućnost svoje dece. Starija ćerka Milica, koja je u Ćupriji završila srednju medicinsku školu, kod njega je došla 2001. godine a mlađa ćerka Milana u Beču je dve godine.

Markovi i Milanini roditelji, Milanina sestra i zet Zlatko

 

- Dok je sebi sređivao boravišne i radne papire, tata je sređivao i papire za nas. Milici jeste bilo teško u početku, jer je došla u nepoznatu sredinu, nije znala jezik, ali zahvaljujući ocu odlično se snašla. Ubrzo se zaposlila u jednoj bolnici u kojoj radi u struci, a uporedo je vredno radila i na nostrifikaciji svoje diplome - kaže Milana.

Ona dodaje da je Milica veoma zadovoljna, naročito zbog toga što je postala samostalna. U Beču je upoznala svog sadašnjeg supruga Zlatibora Dregića, sa kojim se prošle godine i venčala. Njegova baka Mila, deka Vitomir Marjanović, otac Sreten i majka Nada takođe su u Beču.

Lepo im ide: Marko i Milana

- Kada sam pretprošle godine završila jagodinsku gimnaziju razmišljala sam o svojoj budućnosti. Pošto je u Srbiji stanje bilo sve gore iz godine u godinu, kriza se produbljivala, a nezaposlenost bila sve veća. Najboljim rešenjem učinilo mi se da i ja odem u Beč. Pošto sam već imala papire, ostalo je samo da iskoristim šansu koja mi se pružala i da nastavim školovanje - dodaje Milana.

Milana se udala za Marka Nikolića iz Tečića kod Rekovca.

- Zabavljali smo se još u srednjoj školi. Razdvajanje nam je oboma teško palo, pa smo se odlučili da on dođe u Beč. Doduše, u Austriji, u Tirolu je, već 15 godina i njegova majka Dobrila, dok otac Miroslav dolazi sezonski. Eto, svi smo bolji život potražili van svog rodnog grada i Srbije. Jedino je moja majka Dragana ostala u Glavincima, jer radi u jagodinskoj opštini, pa joj je teško da ostavi posao, ali se često viđamo - kaže Milana.

Ona i Marko venčali su se prošlog meseca u Medlingu, koji je petnaestak kilometara udaljen od Beča. Milana je prva godina studija, ali se nada da će uskoro moći dok studira i da radi. Kada bude završila studije potražiće posao u struci.

- Ovde ima puno mogućnosti, pa se nadam da ćemo uspeti i istrajati u svojim ciljevima. Ako se situacija u Srbiji bude promenila, verujem da bi smo se drage volje svi vratili svojim kućama. Ostaje nam samo da se nadamo. Do tada nećemo propuštati nijednu šansu za boljom budućnošću. Inače, slobodno vreme smo već počeli da provodimo na skupovima koje organizuju naša kulturno-umetnička društva, kao što su koncerti, folklor, književne večeri, a gostovanja naših pozorišta ne propuštamo. Polako postajemo građani Beča, ali nas nostalgija vuče zavičaju - veli Milana.