Glavni džeparoš u Beogradu dete od 13 godina!

Broj sitnih lopova svakim danom je sve veći, mnogo njih živi od ovog „posla“. Pojedini izvršioci imaju samo devet, deset godina lopovi, džeparoši, džeparenje, deca, krađa

Sve više dece džepari po ulicama

U Beogradu svakog dana hara na stotine džeparoša. Najviše je maloletnih lica, koja su najčešće stacionirana na autobuskim stanicama, gde vrebaju koga će opelješiti. Samo tokom prethodne godine prijavljeno je 4.869 džepnih krađa, a broj ovih krivičnih dela koji je izvršen je i do tri puta veći.

Aleksandar Mitrović, šef Odseka za suzbijanje džepnih krađa u Beogradu, kaže za Kurir da je broj džeparoša u srpskoj prestonici svakim danom sve veći i da veliki broj ljudi bukvalno živi od ovog „posla“. Najgore od svega je to što pojedini izvršioci imaju devet, deset godina.

- Neki od izvršilaca imaju devet godina. To je zaista zabrinjavajuće, ali najgore od svega je to što su to najčešće deca ljudi koji to isto rade, znači bave se džeparenjem. Trenutno glavni lopov u gradu ima 13 godina i on se vodi kao krivično neodgovoran, ali mu mi ništa ne možemo jer je dete. Naši ljudi ga uhvate u krivičnom delu, dovedu ga u stanicu, obavimo razgovor s njim i s njegovim roditeljima i tu se priča završava. On istog dana nastavi da džepari ljude - kaže Mitrović i dodaje da je za džepnu krađu potrebna određena veština i znanje.

Bugarke se osilile

Kako kažu u Odseku za suzbijanje džepnih krađa, u poslednjih nekoliko godina Bugarke često dolaze sa zadatkom da što više para zarade - džeparenjem.
- Pošto se vode kao strani državljani, jedva ih privedemo, a kad to uradim, njihovi slučajevi se najčešće rešavaju putem oportuniteta, što znači da plate određenu sumu novca kako bi ih tužilac pustio. To znači da one plate kaznu od 40.000 ili 50.000 dinara, a vode se kao neosuđivane, pa mogu slobodno da se kreću po Srbiji, ulaze u zemlju kad hoće, a niko ne zna da su lopovi - kaže Mitrović

- Taj „posao“ ne može da radi bilo ko, jer je to vrlo zahtevno. Da bi neko bio džeparoš, mora prvo da uči „zanat“ - kaže Mitrović.

Ukrali 30.000 evra

Prema njegovim rečima, svakodnevno se dešavaju krađe sa manjom štetom, jer ljudi nemaju mnogo novca, pa lopov i nema šta da im uzme. Međutim, dešavalo se da opelješe i ljude koji su kod sebe imali veliku sumu.

Ostaju nekažnjeni

Krivični zakon za džepnu krađu predviđa zatvor od najviše tri godine. Kako saznajemo, najveći problem je to što pravosudni sistem na džeparoše deluje „stimulativno“. Postupak traje i po nekoliko godina, a lopovi za to vreme nastavljaju da kradu. Na kraju, najčešće dobiju kaznu od nekoliko meseci zatvora.

- Jednom čoveku su ukrali 30.000 evra. On je krenuo da kapariše stan i vozio se autobusom. Iz unutrašnjeg džepa prsluka uzeli su mu pare. To je zaista užasno! Vrlo je važno da kad kod sebe imate veću svotu novca, izbegavate gužvu u gradu - savetuje Mitrović.

Oprez u prevozu

Najugroženija mesta su autobuske stanice, a džeparenja najviše ima kad su praznici, jer lopovima odgovara gužva.

- Mesta gde se ukršta više autobuskih linija su najopasnija i tu ljudi posebno treba da obrate pažnju kako ulaze u autobus. Pred Novu godinu i za druge veće praznike krađe su najučestalije, dok ih za vreme letnjeg perioda, kad su ljudi na odmoru, ima znatno manje - kaže Mitrović.