Srpska škola svetskih letača
Mirko Pintar iz Čikaga, nekadašnji Jatov, a danas pilot američke kompanije Southwest Airlines, boravio je nedavno u Beogradu kako bi učestvovao na proslavi jubileja, 40 godina od osnivanja prve Pilotske Jatove škole u tadašnjoj Jugoslaviji, čijoj je prvoj generaciji sam pripadao.
Iako živi u Americi poslednje 24 godine, Mirko Pintar kaže da je dolazak u Beograd na godišnjicu istorijskog jubileja bio veoma emotivan i lep događaj. Na proslavu prve generacije Pilotske škole Jugoslovenskog aerotransporta pozvao ga je kapetan i instruktor Stanislav Praštalo, a Mirko se na proslavi susreo sa školskim drugovima od kojih mnogi i dan-danas lete po celom svetu. Skup nekadašnjih polaznika prve pilotske škole organizovan je u Aeroklubu, takođe istorijskom mestu u Beogradu u kome su se decenijama okupljali vazduhoplovci bivše Jugoslavije.
Prisećajući se kako je osnovana prva pilotska škola u Jugoslaviji, Mirko kaže:
- U početku je Jugoslovenski aerotransport zapošljavao vojne pilote, a onda je početkom 70-ih doneta odluka da počne da školuje svoj kadar. Raspisan je konkurs, a onda je u Vršcu 1. marta 1974. godine počela da radi prva Jatova pilotska škola. Ta prva istorijska klasa imala je 35 pilota i oni su prvi počeli da lete za tadašnji Jugoslovenski aerotransport. Početkom 90-ih godina Jugoslovenski aerotransport promenio je ime u JAT Airways, a prošle godine u Air Serbia. Taj trenutak poklopio se sa 40-godišnjicom početka školovanja prve klase Jatove Pilotske škole i zato je bilo interesantno da se ta klasa okupi i proslavi taj jubilej - seća se.
On kaže da je na proslavu u Aeroklub došla skoro cela prva klasa Pilotske škole.
Plan leta na peskuPrisećajući se uspomena iz školskog vremena te prve generacije Pilotske škole, on dodaje da je to bilo veoma lepo vreme. |
- Od nas 35 polaznika, sedam je umrlo, a na proslavu je došlo 20 pilota, mojih drugova iz škole. Većina njih je i dalje veoma aktivna i leti na četiri kontinenta - u Americi, Aziji, Evropi i Africi. Neke od njih nisam video 36-37 godina. Ali imam nekoliko prijatelja sa kojima sam blizak i sa kojima se viđam po svetu, tamo gde nas put nanese - u Kanadi, Francuskoj, Americi, Aziji. Zbog svega toga bilo mi je veoma drago što sam bio na ovoj proslavi. Takođe je bilo veoma emotivno, jer neke od njih tada sam, verovatno, video poslednji put. Bilo je lepo, evocirali smo uspomene, a sutradan sam organizovao posetu Vazduhoplovnom muzeju na Aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu. Taj muzej je veoma dobro očuvan i tamo smo evocirali uspomene i pričali o avionima koje smo vozili, o pilotima koji su došli posle nas - kaže Pintar.
Bilo je to lepo vreme sa mnogo šala i vragolija.
- Morali smo stalno da budemo na oprezu jer nikad nismo znali šta se kome sprema i uvek bi neko bio meta grupe, pa se svašta dešavalo. Ako bi se okrenuo za vreme ručka tanjir bi ti ostao prazan. Ili bi iznad vrata stavili kofu sa hladnom vodom ili prljavu čarapu u jastuk. Bilo je neozbiljno, ali takve su bile šale u tom internatskom životu.
Danas je srećan što je video školske drugove poput Toneta Potočnika, Miroslava Kranzera Kimija i legende Jata poput Džoa Brankovića, Stanislava Praštala i drugih.
- Ipak, hoću da naglasim da je ovo priča o važnom istorijskom događaju u vazduhoplovstvu bivše države, Jatove pilotske škole i njene prve generacije - kaže za kraj Mirko Pintar, koji trenutno živi u Čikagu. Poslednjih 17 godina leti od zapadne do istočne obale. Oženjen je sa Dobrilom Pintar, poznatom i nagrađivanom umetnicom koja izrađuje nakit od stakla.
