Čuvari pesme i igre
Nema puna porodičnih muzičkih grupa u Srbiji, ali se Jagodina može pohvaliti porodičnom pevačkom grupom Svarožići. Otac Dragan Trifunović je koreolog, bavi se igrom, a žena i ćerke su etnomuzikolozi. Supruga Snežana svira harmoniku, kćerka Sanja takođe, Mina violinu, a 15-godišnja Ana klavir. Sanja je na master studijama Muzičke akademije, Mina je upisala Muzičku akademiju.
- Svoju grupu smo nazvali Svarožići, po slovenskim božanstvima, da bismo podsećali na slovenske korene, mada nas svi znaju kao Trifunoviće. Glasovi nam se idealano slažu, a pošto smo porodica, najbolje se i organizujemo - kaže Dragan za "Vesti".
Zanimljivo je da svi Trifunovići sviraju i pevaju. Dragan svira gajde i još neke tradicionalne instrumente, a Dragan se bavi i konzervacijom tekstila za muzeje. U jagodinskom Kulturno-umetničkom društvu Kablovi već desetak godina radi kao koreograf. Još zanimljivije je što Trifunovići nastupaju u originalnim kostimima. Dragan se obično pojavljuje ispod koledarske maske i u opancima. Imaju originalnu zbirku kostima od oko 300 komada, koju nemaju ni kulturno-umetnička društva. Čine je nošnja, jeleci, kecelje, suknje... Jednom prilikom su priredili izložbu kosovskih kecelja u Zavičajnom muzeju.
Trifunovići neguju tradicionalnu srpsku muziku koju Dragan odvaja od etno muzike, koja je širok pojam. Pesme nalaze po selima u kojima im pokazuju šta su pevali i igrali u davnoj prošlosti. Ovo je jedina porodica koja se bavi sakupljanjem i čuvanjem tradicionalnih pesama, pa imaju bogatu zbirku snimaka izvornih pesama. To je jako težak istraživački rad. Krenuli su od Beličkog sreza, a Draganova ideja je da obuhvate centralnu Srbiju. Dosta pažnje posvetili su Vojvodini, jer je ona multnacionalna sredina, a Trifunovići su prvi koji su zabeležili pesme i igre u ovom kraju.
Nastupe i istraživački rad sami finansiraju. Sanja je objavila dva rada u Etnografskom glasniku, dve knjige na temu vokalne tradicije u Belici, vokalne tradicije na Kosovu, svadbene običaje, a Dragan je objavljivao u "Narodnim igrama". Nekoliko knjiga na tu temu štampali su mu Etnografski muzej, Zavičajni muzej i jagodinska biblioteka.
- Kod kuće preslušavamo snimke starijih žena koje pevaju tradicionalne pesme, a onda ih uvežbavamo, ali ne mnogo. Sada im je previše pesme, pogotovu što vežbaju na akademiji. Inače, od ove muzike teško može da se živi. Kada bih se ja pitao, voleo bih da deca odu u inostranstvo. Sanja želi da ostane na akademiji, a Mina bi u inostranstvo - dodaje Dragan.
Pastirski instrument- Gajde su uobičajene širom evrope, svirane su i u Srbiji, ali su veoma zapostavljene, naročito u centralnoj Srbiji. Vojvođani imaju svoje gajde, a svrljiške gajde postoje u istočnoj Srbiji. U Levču je postojao poseban tip levačkih gajdi, a u našem kraju su bile karakteristične srpsko-makedonske gajde koje ja i sviram. Nabavio mi ih je deda Dobrivoje, koji je svirao frulu. Sam sam naučio da sviram. Gajde su i primitivan pastirski instrument koji je jako teško svirati, jer se svaki ton pravi na gajdenici - pojašnjava Dragan. |
Trifunovići već sedam godina nastupaju po inostranstvu, najčešće kao članovi KUD Kablovi. Nastupali su u Rusiji, Holandiji, Nemačkoj, Italiji. U veoma lepom sećanju ostao im je nastup sa kozačkim horom u Slavjansku na Kubanu, u Rusiji, gde su ćerke osvojile prvu nagradu za interpretaciju tradicionalne srpske pesme. Inostrana publika ih je lepo prihvatila, jer svi vole da čuju nešto izvorno.
Trifunovići su dobili Oktobarsku nagradu grada Jagodina, Kristalnu prizmu Kulturno-prosvetne zajednice, Povelju grada Požarevca za istraživački rad u koreografiji... Osvajali su prve nagrade na republičkim smotrama u Valjevu, prvu nagrada u Rusiji za tradicionalnu pesmu, a od srednje muzičke škole "Mokranjac" u Beogradu dobili su priznanje za negovanje tradicionalne pesme i igre.
