Mulj izvozimo u Japan

Svako veštačko jezero u svetu nastalo pregrađivanjem reke, prema proračunima koji su obavezni prilikom izrade projekata, ima svoj životni vek koji zavisi od količine mulja koji reka godinama nanosi. Tako je i sa akumulacijom u Ovčarsko- kablarskoj klisuri kod Čačka koje je nastalo 1953. godine izgradnjom brane na Zapadnoj Moravi za potrebe hidrocentrale Međuvršje.

Dubina jezera kod brane je dvostruko manja

 

Jezero je već odavno na umoru i, prema proceni stručnjaka, preostalo mu je još dve-tri godine života, posle čega će zbog ogromne količine mulja postati obična bara u kojoj će biti ugrožen životinjski i biljni svet. Do pre nekoliko dana samo se nagađalo šta će se desiti jezeru Međuvršje, ali, prema poslednjim infomacijama, jezero će biti izlečeno tako što će se u narednih pet godina obaviti poslovi izmuljavanja jezera čime će mu se životni vek produžiti za još mnogo decenija.

Shvatajući ozbiljnost situacije u kojem se nalazi akumulacija Međuvršje jer je 82 odsto jezera zatrpano muljem ili 70 procenata korisne površine, grad Čačak je Republičkom zavodu za zaštitu životne sredine uputio zahtev za davanje dozvole za vađenje mulja iz jezera. Nedavno je iz Republičkog zavoda stigao pozitivan odgovor čime su se otvorila vrata za otpočinjanje velikog posla koji će, prema već urađenim studijama, trajati oko pet godina.

Nemački usisivači

Život na jezeru: Milutin Stefanović Rogan

 

- Dobili smo dozvolu Republičkog zavoda za zaštitu sredine čime smo na neki način ušli u proceduru izmuljavanja jezera i njegovog ozdravljenja. U najskorije vreme očekujemo i dozvolu resornog ministarstva, a u međuvremenu su nam se javile dve kompanije koje su zainteresovane za realizaciju ovog posla - jedna je iz Slovenije, a druga je sa sedišem u Beogradu i ima kreditnu liniju iz Nemačke i od ove kompanije smo već dobili i pismo o namerama - ističe za "Vesti" Mirjana Đoković, pomoćnik gradonačelnika Čačka za zaštitu životne sredine.

Siniša Novaković i Dragoljub Milutinović, vlasnici više firmi u Srbiji i pregovarači beogradske firme, koja raspolaže nemačkom tehnologijom u ovoj oblasti, predložili su gradu Čačku i način izmuljavanja hidroakumulacije Međuvršje.

- Koja će firma dobiti posao izmuljavanja jezera Međuvršje vredan, bar prema prvim proračunima, oko 100 miliona evra, biće poznato vrlo brzo i nadam se da će poslovi otpočeti već u septembru ove godine kada su vremenski uslovi za takve poslove najpovoljniji. Prema onome što je do sada poznato, pri izmuljavanju jezera koristiće se najsavremenija nemačka tehnologija tako što se ogromni usisivači spuštaju na dno jezera i izvlače mulj na obalu jezera gde se vrši odvajanje taloga. Od dela mulja koji obiluje ostacima biljaka i drvetom praviće se granulati i pelet za ogrev, deo mulja će biti prerađen i pripremljen za plasteničku proizvodnju u Srbiji, a najveći deo će biti izvezen u Izrael i Japan gde već postoji zainteresovanost za mulj iz Međuvršje. Takođe, veliku korist od izmuljavanja jezera imaće i reka Zapadna Morava jer će se muljem iz jezera zakrpiti rupe nastale nekontrolisanom eksploatacijom šljunka nizvodno od Čačka. Obaveze grada prilikom obavljanja poslova izmuljavanja su da obezbedi sve potrebne dozvole za rad - objašnjava Mirjana Đoković.
 

Ukoliko se ostvari namera da na jesen otpočnu radovi na ozdravljenju jezera Međuvršje već u toku priprema radova biće osnovano preduzeće koje će zaposliti oko 200 radnika, što je veoma važna i dobra vest za mnoge Čačane koji bi u tom slučaju imali obezbeđen posao u narednih pet godina.
 

Bara pod trskom

Vest da je Čačak na korak od otpočinjanja radova na izmuljavanju jezera koje je na samrti obradovala je mnoge Čačane, ali, ipak, radovima su se najviše obradovali ribolovci i mnogi drugi koji već godinama imaju vikendice na jezeru koje , iako već odavno veoma zatrpano muljem, predstavlja biser Ovčarsko-kablarske klisure.

Da je jezero stvarno na umoru i da mu je neophodno ozdravljenje tvrdi i Milutin Stefanović Rogan koji već godinama stalno živi na jezeru i zna svaki njegov kutak.

- Kada je 1953. godine na Zapadnoj Moravi podignuta brana visoka 32 metra, dubina jezera ispred brane je bila 25 m, a danas je svega 12 m i na tom mestu je situacija još i najbolja. Na drugim mestima mulj je potpuno zatrpao akumulaciju do te mere da su počela da se stvaraju manja ili veća ostrva, a iz godine u godinu povećavaju se površine pod trskom i vrbacima jer je na tim delovima voda duboka tek nekoliko centimetara. Jezero se polagano pretvara u baru u kojoj je sve manje ribe i ubeđen sam da je ovo bio poslednji trenutak da se jezero očisti. Kao čoveku koji stalno živi na jezeru i sa jezerom radovi će mi donekle smetati, a mislim da će se na kraće vreme smanjiti broj ribljih vrsta, ali to će se veoma brzo obnoviti jer je lako poribiti čistu i kvalitetnu vodu. Uostalom, nije zanemarljiv i podatak da će na čišćenju jezera raditi oko 200 mladih ljudi što nije nebitno u vreme kada narod u Čačku masovno ostaje bez posla - kaže za "Vesti" veteran Rgan sa jezera Međuvršje Milutin Stefanović Rogan u čemu ga u potpunosti podržava njegov jezerski komšija Duško Milinković.

Srudovi i vrbaci   Sveštenik Radica Čanić Radica Čanić je sveštenik koji svaki slobodan trenutak koristi da sa porodicom provede na obali jezera. - I ranije je bilo najava da će jezero biti očišćeno od mulja i od svega toga ostale su samo priče, ali sada sam ubeđen da će radovi otpočeti i da će za pet godina biti potpuno zdravo i podsećati na jezero kako je izgledao 1953. godine, kada je stvoreno. Istinu govoreći, meni ne smeta da jezero bude i ovako kako je sada jer mu trska, vrbaci i sprudovi daju neku posebnu lepotu, ali moramo da mislimo i na one koji dolaze posle nas i koji treba da uživaju u čarima jezera - ističe sveštenik Radica.