Jedemo li i meso uginulih životinja?
Da li dobra hrana još može biti deo turističke ponude Srbije i, još važnije, da li roditelji u Srbiji svaki put sa sigurnošću mogu da daju meso i mesne prerađevine deci bez straha da im zapravo serviraju ostatke uginulih životinja?
Na ova pitanja teško je sa sigurnošću odgovoriti posle nedavnog hapšenja čoveka iz Velike Plane koji je meso uginulih životinja dalje plasirao na tržište hrane, ali i posle izjave jednog stranog investitora koji je rekao da se od 250 tona životinjskog otpada u Srbiji čak 180 tona vrati u ljudsku ishranu kroz razne mesne prerađevine!
Reč je o Seržu Armeju, vlasniku belgijsko-srpske kompanije za preradu životinjskog otpada Energo zelena u Inđiji. Iako je njegova alarmantna optužba objavljena u beogradskoj štampi pre desetak dana, u Ministarstvu poljoprivrede nisu reagovali, pa je pitanje "Vesti" da li je tačno da se godišnje preradi samo manji deo životinjskog otpada dok ostatak najvećim delom završi na trpezama širom Srbije, ostalo bez odgovora. Kao što je nejasno da li je reakcija pomenutog investitora došla zbog njegovog straha da će u državnim kafilerijama imati nelojalnu konkurenciju. Nešto ranije ministar poljoprivrede Dragan Glamočić je rekao da "nema razloga za uzbunu".
Meso kao gorivo?I dok novi Zakon o bezbednosti hrane koji se najavljuje treba da precizira nadležnosti u kontroli bezbednosti i kvaliteta hrane, iz Ministarstva poljoprivrede uveravaju da je i Evropska komisija bila zadovoljna procentom uginulih životinja u Srbiji koje su završile u kafilerijama. Takođe se pominje i izmena propisa koji bi omogućio da se uginule životinje spaljuju u elektranama i koriste kao energent, kao što se to radi u svetu. |
- Sva hrana koja se nalazi u lancu ishrane i koja se prodaje sa deklaracijama, na za to registrovanim mestima, ispravna je i građani mogu slobodno da je konzumiraju - rekao je ministar.
Životinje koje uginu tokom industrijskog uzgoja, završavaju u kafilerijama, dok na malim gazdinstvima najveći broj završi na stočnim grobljima. Na lokalnim samoupravama je da rukovode otpadom životinjskog porekla. Problem sa nadležnostima je i ovde prisutan, pa se veterinarsko-sanitarna inspekcija pravdala da slučaj čoveka iz Velike Plane nije u njihovoj nadležnosti, već je on predmet istrage policije. I u tom lancu prebacivanja odgovornosti običan čovek je zbunjen kome da se obrati kada primeti da mu meso smrdi na crkotinu, dok se sumnja da se jede hrana opasna po zdravlje dodatno pojačava.
- Mi kao da ništa nismo naučili iz afere o aflatoksinu u mleku! A to je da se ne sme i ne može uništiti jedna privredna grana kao što je mlečna industrija, ili sada mesna, samo zato što je neko javno govorio bez činjenica i dokaza. Ako pomenuti gospodin iz Belgije ima dokaza, on mora da ih iznese kod nadležnih, a državne institucije koje su odgovorne za zaštitu zdravlja potrošača moraju da reaguju, krenu u proveru i o tome obaveste javnost - kaže za "Vesti" Edina Popov, predsednica Asocijacije potrošača Srbije.
Ona se zalaže za formiranje nacionalno-referentne laboratorije za proveru bezbednosti i kvaliteta hrane koja neće biti deo Ministarstva poljoprivrede, kao što je sada slučaj, već nezavisno stručno telo.
Nemamo dovoljno inspektoraMinistar Glamočić kaže da ministarstvo ne može da snosi odgovornost za svaki objekat i da inspekcija ne može da stigne da proveri svaku pljeskavicu. |
