U kafanici "Mostar" bilo je svega sedam stolova, a najveći se nalazio u uglu, blizu šanka. Za njim su pre skoro jednog i po veka počeli da se okupljaju najviđeniji Valjevci, da bi u predvečerje, i uz cigar duvana i šolju šerbeta, vodili duge razgovore. U čelu stola uvek bi sedeo trgovac Aleksa Stojšić, pa Kosta Popović, predsednik valjevske opštine, a do njih, kao neki sekretar, Živko Tadić, najmoderniji varošanin onog doba. Za njima su se, po imetku i ugledu, ređali drugi trgovci i zanatlije. Svi za stolom bili su pristalice Obrenovića, a Tadić je kasnije, 1882. u svojoj kući jednom ugostio samog kralja Milana. Tada je, međutim, na kratkoj vlasti bio knez Aleksandar iz kuće Karađorđevića i na njegov režim se svaljivala krivica zato što su posle prvog privrednog uzleta, mnogi valjevski trgovci otišli u stečaj. Opozicija još nije smela da se vodi javno, pa su ovi ljudi strpljivo čekali trenutak da ulete u politiku. Kako bi se održali na okupu, sakrili su se iza zamisli o zajedničkom unapređenju Valjeva. Iako su taj posao uzeli više kao fasadu, upravo po njemu su ih zapamtili naraštaji.

Osnivači srpskih liberala "Klub dvanaestorice" nikad nije registrovan kod vlasti, niti je imao upisanih članova, ali je za skoro pola veka rada učinio ogromne usluge Valjevu. Uz podršku većine građana, iz tog pokreta je nastala Građanska liberalna stranka. Pošto su 1858. Obrenovići vraćeni na presto, prvi članovi kluba su postali stranački lideri i poput Živka Tadića, Kasijana i Koste Stojišića, dogurali do mesta predsednika valjevske opštine i poslanika Narodne skupštine u Beogradu.

Jedne večeri, slučajno se za kafanskim stolom našlo njih dvanaestorica. Mada je pokret koji je te večeri nastao kasnije zahvatio mnogo više građana, on će zbog te slučajnosti u Srbiji proslaviti kao "Sto" ili "Klub dvanaestorice". Pošto su učesnici sastanka napravili program za unapređenje grada kojeg se svi imaju pridržavati, tu su se našle i neke dalekovide odluke. Pre svih, da se Valjevo rasprostre i na desnu stranu Kolubare. Zbog toga su uposlili stranog inženjera da im izradi savremeni urbanistički plan. Tako je varoš dobila evropski izgled, sa ušorenim kućama u ulicama koje se seku pod pravim uglom. Doneta je odluka i o novoj školi i sudnici, o koševima koji će se puniti hranom za sirotinju. Orijentalne navike građana trebalo je da se izleče otvaranjem čitaonica, pozorišta, pevačkih i sportskih društava, a da bi grad imao još svetliju budućnost, da se izgrade novi putevi do drugih trgovačkih središta. Valjalo je zato naći načina da ugledni varošani uđu u opštinsku upravu, pa je odlučeno i da se za načelnika okruga dovede neko od pristalica "dvanaestorice". Iako opozicionari, primili su u društvo i ljude iz vlasti - Jevrema Gavrilovića i Aksentija Srećkovića.