Predsednik Srpske napredne stranke, Tomislav Nikolić nedavno je, u jednoj televizijskoj emisiji, govoreći o sve češćim štrajkovima radnika, rekao da danas u Srbiji nema srećnog fabričkog radnika i da je to najveća nesreća za državu. Idući uzduž i popreko Srbijom, nije teško primetiti da su loše privatizacije, zastarela tehnološka oprema, tereti poreskih obaveza, svetska ekonomska kriza, godine pod sankcijama i novokomponovani biznismeni, skoro potpuno uništili srpsku industriju, pretvarajući fabričke radnike u gomilu nesrećnika.
Ima li, zaista, danas u Srbiji srećnog fabričkog radnika?
Ima jedan! Zove se Marko Vasiljević, ima 21 godinu, i radi kao livac u livnici fabrike "Impol Seval" u Sevojnu. Marko kaže da je srećan, odnosno da je zadovoljan svojim poslom, mesečnom zaradom, regresom, mogućnostima korišćenja zdravstvenog oporavka, uslovima rada, poslodavac je, kaže, veoma korektan i gotovo da se raduje svakom odlasku u fabriku.
- Moj posao je super. Nisam ja onaj livac sa garavim obrazima i jakim mišićima što po ceo dan nešto gura i vuče. Ja radim na trenutno najsavremenijoj livničkoj opremi na svetu vrednoj oko 13 miliona evra. Sedim u klimatizovanoj kabini i preko monitora pratim tok livenja. Dobro poznajem rad na računarima, solidno govorim engleski. Ne mogu vam reći kolika je moja plata, osim da sam veoma zadovoljan - priznao je Marko i usput dodao da u njegovom petočlanom vanfabričkom društvu jedini on radi.
Na pitanje kakav je radnik Marko Vasiljević, direktor livnice "Impol Sevala", Duško Medenica je rekao mnogo više od onoga što smo ga pitali:
- Imam pet ovakvih mladića u livnici, oni su blago za fabriku. I državu!