x Smena lidera na čelu SAD i Kube otvorila novi ventil za obnovu dijaloga - Fidelov brat i Obama saglasni da Vatikan preuzme ulogu posrednika, i to će uroditi "istorijskim sporazumom"

Proces normalizacije odnosa Kube i SAD zapravo je počeo pregovorima o razmeni zatočenika. Obama je pošto-poto hteo da vrati Alana Grosa, inženjera koga je unajmio Ju-Es-Ejd, osuđenog na Kubi za špijunažu. Kubanci su hteli da im se vrate preostala trojica iz "kubanske petorke", špijuna njihove "Mreže osica" koji su robijali u SAD.
Amerikanci su se pravili ludi, jer je njihov "princip" da "ne razmenjuju špijune za špijune", jer Grosa nisu smatrali svojim agentom, mada ga je Ju-Es-Ejd upravo tako upotrebila. Farsa. Koliko puta su s Moskvom razmenjivali špijune!

SAD ne traže
promenu režima

Igrala se igra, i špijunska i diplomatska, pa je te 2013. godine ipak, i to na dva koloseka, počeo proces pregovora koji će potrajati 18 meseci.
Prvi kolosek je držala državna sekretarka Hilari Klinton, preko dve druge žene - šefica njenog kabineta Šeril Mils i Hulisije Rejnoso, koja je u Stejt departmentu bila zadužena za Zapadnu hemisferu. Na drugom su bili Obamini poverenici - zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost Ben Rouds i šef Interesne sekcije SAD u Havani Rikardo Zinoga.
Za razliku od svih prethodnih žitelja Bele kuće, koji su iza priče o normalizaciji odnosa uvek imali glavni cilj - rušenje Kastra i njegovog režima - Obama je proklamovao da SAD ne traže promenu režima u Havani!
Emisari Raula Kastra i Baraka Obame sastajali su se u restoranima u Port o Prensu, na Haitiju, u barovima na Menhetnu, u Njujorku, i hotelskim salonima u Santo Domingu, glavnom gradu Dominikanske Republike, preko puta Kube.

Kanada i Vatikan
mogući posrednici
 

Kubanski zahtevi se nisu promenili - ukidanje glupog embarga, uspostavljanje diplomatskih odnosa, da Stejt department briše Kubu sa liste zemalja koje "sponzorišu terorizam", razmena zarobljenika i rešavanje statusa američke vojne baze Gvantanamo.
Jedan od glavnih zagovornika pomirenja s Kubom bio je senator Dik Durbin koji je jednog dana izneo zanimljivu ideju Obaminoj savetnici za nacionalnu bezbednost Suzan Rajs.
"A što ne bismo pokušali da uključimo papu u pregovore?"
U međuvremenu je Kanada ponudila da bude domaćin tajnih pregovora, isprva u Otavi, potom u Torontu.
Bio je septembar 2013. Papa Franja, rodom Argentinac, bio je prvi latino papa, odlično je poznavao Kubu, bio je u delegaciji pape Jovana Pavla Drugog 1998. u istorijskoj poseti i napisao knjigu o razgovorima tadašnjeg pape s Kastrom. Vatikan je uživao i poverenje Havane jer se oduvek protivio embargu.

Senator i kardinali

U igru se uključuje senator Patrik Lihi koji havanskom kardinalu Haimeu Ortegi šalje poverljivo pismo s molbom da ohrabri papu da se uključi. Obamini saradnici se sreću i sa vašingtonskim kardinalom Teodorom Mekrinanom, kao i bostonskim kardinalom O'Majlijem koji je lično vrlo blizak papi.
A onda i Obama stiže u Vatikan i sastaje se s papom Franjom, koji će mu reći da prihvata posredništvo.
Papa će tokom idućih meseci uputiti seriju tajnih pisama Raulu Kastru i Baraku Obami, ali je - da bi osigurao tajnost - sva pisma sam pisao i slao ih preko kurira, kardinala Ortege.
Instrukcija je glasila da svako pismo mora da lično preda Kastra, odnosno Obami, lično, bez posredovnja njihovih saradnika.
Ali, dok je Ortega lako mogao da dođe do Raula, u njegovoj rezidenciji, ispostaviće se da je veoma teško dospeti do Obame. Štaviše, česta putovanja kubanskog kardinala u Vašington mogla su da izazovu sumnju, a insistiralo se na vrhunskoj tajnosti.

Religiozni seminari
pokriće za kardinala

Tada Obama dolazi na ideju da vašingtonski kardanal Mekirnan putuje na Kubu, uzme pismo namenjeno njemu i donese ga u Belu kuću.
"Ja Vas razumem, ali imam striktne instrukcije pape. Pismo moram da predam Obami u ruke", objasnio je havanski kardinal Ortega.
Bela kuća, da dolasci kubanskog kardinala ne bi postali sumnjivi, nalaže da se u Vašingtonu organizuju seminari o religiji i toleranciji, s reprezentativnom listom učesnika. Oni, naravno, nisu znali da su ta okupljanja samo pokriće za kardinala Ortegu.
Prvi susret kubanskog kardinala i američkog predsednika usledio je 18. avgusta 2013. - u ružičnjaku Bele kuće.

Prvi dogovor u Rimu

Krajem oktobra papa poziva delegacije dve pregovaračke strane i upravo tada je, u Rimu, postignut prvi dogovor - o razmeni zarobljenika. Amerikanci su pristali da oslobode kubanske špijune, a u zamenu su tražili Grosa i Truhilja, kubanskog špijuna u SAD koji je radio za CIA.
Gvantanamo je ostao za naknadno rešavanje.
Obama je obećao da će zabrane putovanja Amerikancima na Kubu i investiranja u telekomunikacije staviti van snage, a Stejt department da skine Kubu s liste "sponzora terorizma". Ostao je da o ukidanju embarga odluči Kongres, ali je najvažniji bio dogovor Raula Kastra i Baraka Obame o obnavljanju diplomatskih odnosa.
Svi su mogli da proglase pobedu. Okrenut je novi list u istoriji kubansko-američkih odnosa.