Kolega Stevović sa "delfinima": Gavril pliva, a svi idu u odbranu
Vaterpolo reprezentacija Srbije odbranila je titulu u Svetskoj ligi. U "Dvorcu vodenih sportova" u ruskoj Ruzi, u blizini Moskve, "delfini" su u ovom takmičenju osvojili već jedanaestu zlatnu medalju. Petu za redom! Taj niz počeo je u Čeljabinsku 2013, nastavio se u Dubaiu 2014, Bergamu 2015. preko Huicoua prošlog leta do danas. Primera radi, jedna Italija nema nijednu jedinu titulu u Svetskoj ligi! A, bila je blizu...
Eto, u nedelju 25. juna vodila je u finalu sa 4:0. I protiv bilo koje ekipe na svetu utakmicu bi rutinski privela kraju. Ne i protiv Srbije!
Sa "delfinima" je godinama naš kolega Dejan Stevović. Novinar i urednik "Sportskog žurnala". Vaterpolisti kažu da je - deo tima. On se brani, ne gura se, trudi se samo da bude objektivan i da sport kojem je posvetio život pogura iz rubrike "mali sportovi" i "miks" na - naslovne strane. Njegov imenjak Savić još u vreme igračkih dana, a pogotovo sad kao selektor, svojski mu u tome pomažu.
Stevović je svuda sa vaterpolistima. I zna se, kad pošalje izveštaj za "Žurnal" i "Politiku", onda sedne i za svoju dušu napiše nešto i na svom Fejsbuk profilu. I to je ponekad zanimljivije. Tako je bilo i sada u Ruzi, pa evo jednog dela.... Dakle, Stevović piše:
"A finale, a Italija. Mitar skoro bez oka. Dule ljut na Italiijane, ljut i na sebe zbog Amerike. Fića se vrpolji. Voleo bi da digne taj pehar. Kapitenski prvenac.
Sve ste videli. Fića diže onaj pehar uvis. Koliko je tu emocija bilo, da se poklopac odvojio i dobro ga zveknuo. Skinuo mrak - kažu mangupi...
...Gavril Subotić napravio preokret:
- Nisam veliki potrošač, ne plivam, ali kad treba - ne zatvara usta.
Ispred njega Filip:
- Ako sad ovoliko pričaš, šta će biti kada budeš osvajao važnije?
- Neka, neka, neka pričam.
Gavril je inače niži od ostalih, a pliva za loptu:
- Ti, bre, moraš da se odmakneš metar napred, da smanjiš tu razliku - kaže mu Filip.
- Da, meni smešno, svi viču - dobar. Šta dobar, nema šanse. Posle vidim - ja plivam za loptu k'o lud, a ovi moji se već postavljaju u odbranu.Toliko me cene - i umire od smeha.
Deki po običaju bez euforije:
- Uradili smo posao. Idemo dalje.
Mitar pravi junak. Igra sa jednim okom. Drugo skoro zatvoreno. I tri gola.
- Šta kako sam video. Nikako. Kao kad konju staviš onaj povez.
Vraćamo se. Uobičajeno zaustavljanje ispred samiške.
- Momci, nemojte dugo, nemoj sad čokoladice, ovo ono - komanduje Prle.
Nemanja se otvara, svečana večera. Zdravica Jugina sa strofom iz Disove pesme. Zdravica i Nemanjina posvećena šampionima. Zdravica i Filipova.
- Hvala momci, a vi iz Saveza znate sve. Malo je vremena.
Stižu i Hrvati. Bukić, Tucak, Kutlerovac... a Paga svira "Hej, Sloveni".
- Valjda ćete da nas častite - kaže uvek raspoloženi Tucak.
Kad je beg bio cicija. Udri po vinu..."
Eto, tako piše Stevović. Pa, vidite kakvi su momci ovi naši "delfini".
Da, zvali smo Dekija.
- Možemo da objavimo na sajtu?
- Može.
Što bi on rekao na kraju - Toliko.
