Nole me nervira kad igra

"Obožavam starijeg brata, ali kad je na terenu ne mogu da budem miran, lakše je igrati nego njega gledati", kaže srednji od braće Đoković.

Najveća medijska atrakcija nedavno na banjalučkom čelendžeru bio je mlađi brat prvog srpskog reketa Novaka Đokovića - Marko. Iako je 19-godišnji teniser brzo završio takmičenje na TK Mladost, bio je meta predstavnika sedme sile, pogotovo što se u to vreme njegov brat u Njujorku borio za drugu grend slem titulu.

Marko je za beogradski "Sportski žurnal" rado govorio o Novaku, koliko ga obožava i nervira, o svojim ambicijama, pritisku koji nosi prezime Đoković...

"Iskren da budem, fenomenalno je prezivati se Đoković. Jeste da ima i određenog pritiska, ali kada se on prebrodi i posmatra se sa pozitivne strane, stvarno je super. Svi Đokovići se trude da na najbolji način predstave našu porodicu i Srbiju, zemlju iz koje dolazimo", priča Marko i ipak priznaje da mu poređenja nikada nisu bila laka...

"Postoji pritisak. Mnogo se očekuje od mene, svi me gledaju drugačije. U ovakvim poslovima nema privatnosti, ali to može da bude i pozitivna stvar koju treba da iskoristim i idem dalje. Na sve to treba gledati kao na motiv više. Naravno, moram stalno da se dokazujem i potvrđujem i ubedim javnost da sve to nije samo zbog brata".  

Marko kroz osmeh priznaje da nije uvek na istim talasnim dužinama sa starijm bratom, ali da mu je on uzor i zvezda vodilja.

"Novaka obožavam, sjajan je čovek. Jedino me nervira kada igra meč. Tada ne mogu da budem miran, na tribinama ili pored televizora, svejedno. Iskreno, lakše je igrati nego gledati Noleta kako igra. Jedva sam preživeo polufinale US opena s Rodžerom Federerom. Kada Nole igra, porodica sve zajedno proživljava s njim. To mu daje dodatnu snagu i energiju da gura dalje, a nama je lakše kada smo svi na okupu".

Srednji od momaka Đoković ističe da je njima porodica sve, što često naglašava i sam Novak.

"Podrška porodice je najvažnija iako roditelji ne mogu stalno da budu uz nas. U jednom momentu Nole je bio u SAD, mlađi brat Đorđe na akademiji kod Bolitijerija, a ja u Banjaluci. Roditelji su bili u Beogradu, pripremali su se za polufinale Dejvis kupa. Niko od nas više nije dete, znamo da se brinemo o sebi. Trudimo se da što više budemo zajedno, ali retko se to dešava".

Poput starijeg brata, i Marko polako sakuplja poene i napreduje na ATP listi.

"Kada igram, uvek dajem maksimum, popuno sam posvećen tenisu. Bilo je povreda, ali sada je sve OK i rezultati sami stižu. Zaradio sam i prve poene na ATP listi i nalazim se na 662. mestu. Trudiću se i ubuduće da napredujem. Videćemo kako će teći karijera", kaže Marko.