Đokovića izdala snaga, a glasnik je prerano pošao da javi da je kralj mrtav

EPA/Ettore Ferrari

33:34: U prvom finalu na mastersu između dva asa posle punih pet godina uspešniji bio Nadal

Đoković je platio danak kasno završenim mečevima i s mukom izvojevanim pobedama u četvrtfinalu protiv Del Potra i u polufinalu protiv Švarcmana, obojice Argentinaca, a u trećem danu uzastopce naišao je Nadal, koji na omiljenoj mu šljaci uvek igra atomski tenis. Još ako oseti da može potpuno da dominira nad suparnikom, onda ga nemilosrdno melje pa je tako i Novaka.

Vodeći teniser sveta je prespavao prvi set. Igrao je samo Nadal, njegov prvi pratilac na svetskoj listi, i to bez trunke samilosti. Bio je ovo njihov 54. međusobni duel, još jedno poglavlje u najčešćem rivalstvu modernog tenisa, a tek sada se desilo da jednom od njih dvojice set pripadne sa 6:0. 

Izgledalo je tada da je Đoković izađao na finalni megdan i po cenu da rezultatski bude samleven kao nikada. Ali, u njemu čuči snaga i kada se čini da je nema za šaku jada. 

U drugom setu to je bio pravi Đoković, konkurentni takmac, pretendent na titulu. Da je bio čio i osvežen od početka, ne bi se Nadal naigrao protiv njega kao retko kada u prethodnim duelima koji su mu pripali. Tako je u sedmom gemu drugog seta, primera radi, Španac stekao 40:0 na Đokovićev servis, ali ni to mu ne beše dovoljno da gem i osvoji. U Đokovićevoj igri je zatinjala energija, pojavila se i ona njegova dobro poznata emocija, samopregor. Sve ga je to izvuklo do izjednačenja.

Ali, i onako premoren, tada je izgubio i poslednje atome snage, a Nadal ko Nadal - sve vreme igra u istom visokom ritmu. U setu odluke baš je to i došlo do izražaja. Đoković je počeo da gubi stabilnost udaraca, padala mu je koncentracija, a španski as je sve te njegove nevolje oberučke dočekao. U Rim je prvi put posle 2004. došao bez trofeja na šljaci, a na Rolan Garos ide bar s jednim. Tamo se očekuje da Đoković, odmoran i oran, svede račune.