Nedoumice koje su se javile s podvigom Olge Danilović

Neki mediji u svetu su izvestili i da je Amerikanka Andrea Džeger jedina pre naše teniske nade prigrabila trofej kao "srećni gubitnik", još 1980, što nije tačno.

EPA/Sergei Ilnitsky

Trenutak kad je sreća "srećnog gubitnika" neizmerna: Danilovićeva posle pobedonosnog poena u Moskvi

„Srećni gubitnik” (lucky loser) verovatno je najpoznatiji oksimoron u sportskom rečniku. Njegova pojmovna kontradiktornost još je izraženija u slučaju Olge Danilović jer je naša mlada teniserka presrećni „srećni gubitnik”.

Kako to ide s nomadima u belom sportu, već je složila kofer da otputuje s turnira u Moskvi na kojem je završila učešće u drugom, poslednjem kolu kvalifikacija, ali je splet okolnosti bio takav da je, kao i Rumunka Irina Bara, dobila mesto u glavnom delu jer su se zbog povreda povukle rumunska igračica Irina Kamelija Begu i Hrvatica Petra Martić. U istoriji ženskog tenisa se desilo ko zna koliko puta da „srećni gubitnik” dobije novu šansu, ali je samo Danilovićeva iz te prilike i prigrabila trofej, svoj prvenac na takmičenjima koja su u kategorizaciji Ženskog teniskog udruženja (VTA), a u Moskvi se igralo na šljaci s fondom za nagrade od 750.000 dolara.

U analima je zabeleženo i da je njen duel s vršnjakinjom iz Rusije Anastasijom Potapovom – 7:5, 6:7 (1:7), 6:4 – prvo finale u kojem su obe igračice bile maloletne još od meča 16-godišnje Čehinje Nikol Vajdišove i 17-godišnje Francuskinje ruskog porekla Tatjane Golovin u Tokiju 2005, da je naša nova teniska nada sa 17 godina i sedam meseci najmlađa pobednica na VTA turu u poslednje tri godine (Hrvatica Ana Konjuh je imala 18 dana manje kada je trijumfovala u Notingemu 2015) i ono što je posebno zanimljivo – Danilovićeva je prva teniserka s trofejem koja je rođena u ovom veku (23. januar 2001). 

U pojedinim medijima u svetu, koji su izvestili o njenom podvigu, navodilo se da je bila još jedna igračica koja je do trijumfa stigla kao „srećni gubitnik”. Reč je o Andrei Džeger, Amerikanki koja je ostavila vrlo upečatljiv utisak u samo pet godina profesionalne karijere (1980-85), ali to da je postigla i ono što je Danilovićevoj pošlo za rukom nije tačno. Šta više, netačan podatak o tome vodi se u zvaničnim dokumentima VTA.

Džeger, koja je u mladom životnom dobu, dok ni ona nije bila punoletna, igrala u finalu Rolan Garosa 1982. i Vimbldona 1983 (oba puta izugubila od slavne Martine Navratilove), a u polufinalu Australija opena 1982. i Ju-Es opena 1980. i 1982, prokrčila je put do trofeja u Las Vegasu s nepunih 15 godina početkom 1980. Ona, međutim, nije tada ni izgubila u kvalifikacijama. Čak je do pobede morala da savlada 13 prepreka jer je krenula i od predtakmičenja za kvalifikacioni deo.

Dalje, u Las Vegasu, kasnije te godine, negde ujesen, igran je i turnir više kategorije, ali je Džeger već toliko uzletela da ne samo što nije igrala u kvalifikacijama nego je postavljena za šestog nosioca u glavnom žrebu. I opet je osvojila trofej u svetskoj prestonici zabave. U finalu je savladala čuvenu Hanu Mandlikovu iz Čehoslovačke, četvorostruku grend slem pobednicu.

Kad bi se terao mak na konac, za jedinu  teniserku koja je pre Danilovićeve išla do samog kraja kao „srećni gubitnik” mogla bi da se uzme Amerikanka Kej Mekdenijel. Ona je, takođe 1980, pobedila na turniru u Atlanti, ali... I to takmičenje, i ono prvo u Las Vegasu, na kojem je Džeger dograbila prvenac, bili su u rangu današnjih fjučersa, turnira niže kategorije koji nisu u sistemu VTA tura već Međunarodne teniske federacije (ITF). Na njima mladi teniseri i teniserke stiču prva iskustva i osvajaju prve bodove za svetsku listu. 

Danilovićeva je, recimo, ove godine pobedila na takvim takmičenjima u Italiji i Nemačkoj, a prošle i pretprošle u Antaliji, u Turskoj. Da je to učinila putem koji je prošla u Moskvi, naravno da joj se ne bi računalo da je prvi „srećni gubitnik” ovenčan trofejem.