Jednog dana biću najbolja na svetu!

Prvi julski, sunčani dani u Beogradu, gužva na terenima Teniskog kluba Partizan u Humskoj. Rekreativci su razmenjivali udarce preko mreže, mnogobrojni klinci činili prve korake na putu ka zvezdama, a na jednom terenu vredno je trenirala Bojana Jovanovski, koja je u 2010. godini napravila možda odlučujući prodor ka teniskim vrhovima.

Pod budnim okom oca Zorana, uz savete i reči podrške prijatelja, ali i šalu, privodila je kraju jedan od poslednjih treninga pred odlazak na odmor u Tursku. "Sevaju" Bojanini razorni forhendi na tvrdoj podlozi...

"Svakodnevno je ovako. Rano ustajanje, vežbe za snagu i kondiciju, pa na teren. I tako, u krug, po šest sati dnevno. Kada je tako, naravno da je bilo jutara kada bih poželela da ostanem duže u krevetu, da taj dan odmorim, ali me to prođe posle minut-dva. Svesna sam da je naporan rad neophodan kako bih ostvarila ciljeve koje sam sebi postavila", govori Bojana Jovanovski, treći reket naše zemlje.

Zacrtano u ovoj godini, devojka, rođena poslednjeg dana 1991, već je premašila, i to na polovini 2010. Ulazak u društvo 100 najboljih teniserki sveta i učešće na prvom grend slem turniru u karijeri bili su u planu koji se - ostvario.  

"Može se tako reći, ali se na tome neću zaustaviti. To je samo prolazna stanica. Moj cilj je da jednog dana budem najbolja na svetu... Zadovoljna sam urađenim do sada, ali slede turniri u Portorožu i Istanbulu, pa put na američki kontinent, pa u Aziju. Imam još mnogo prilika da značajno popravim učinak za ovu godinu".

Šarapova uzor Sa naše dve teniske dive, Jelenom Janković i Anom Ivanović, bila je u reprezentaciji Srbije u Fed kupu i ističe da joj pomažu savetima kada god su zajedno. Na terenu najviše voli način na koji igra jedna od najpoznatijih ruskih teniserki. "Uzor mi je Marija Šarapova. Mnogo mi se sviđa njen stil igre", istakla je Bojana.

U centar medijske pažnje Bojana je dospela u aprilu, kada je preuzela ulogu drugog reketa Srbije, u odsustvu Ane Ivanović. Igrao se baraž za opstanak u Fed kupu, protiv Slovačke u "Beogradskoj areni", naše reprezentativke nisu uspele da ga izbore, ali je Bojana zaslužila veliki aplauz za prikazano i najavila da će biti ona sveža krv, devojka koja će biti predvodnik novog talasa srpskog tenisa. Onda je na red došao na red Vimbldon i debi iz snova, samo jedan izgubljen gem protiv Australijanke Kejsi Delakve, pa poraz od Beloruskinje Viktorije Azarenke, 14. nosioca, u drugom kolu.

"Nikada nisam primila više čestitki, poruka, kao posle tog duela u prvom kolu Vimbldona. Samim tim je i pritisak bio veći nego ranije. Osećam ga, znam da se sada od mene očekuju sve bolje igre. U duelu sa Azarenkom me je trema potpuno obuzela i počela sam da igram tek u drugom setu, kada sam se opustila. Izgubila sam, ali je to bila jedna velika škola za mene", rekla je Bojana.

Na put ka teniskim visinama Bojana je krenula iz beogradskog naselja Borča. Dobila je reket od brata od tetke, igrala se na ulici... Počela je u Crvenoj zvezdi, formalno, kako reče njen otac Zoran, ističući da je teret svega bio na porodici, što je nepisano pravilo kada je reč o tenisu na našim prostorima. Danas, kada god je u Beogradu, trenira u Partizanu, koji joj pruža maksimalnu podršku i kojem je zahvalna. Sve obaveze uspeva da uskladi i sa školom.

"Završavam Turističku školu. Imam još nekoliko ispita do kraja. Nisu teški, samo nisam imala dovoljno vremena da ih spremim. Nadoknadiću to narednih meseci.
Otac Zoran dodaje da je on zadužen za tenis, a mama Snežana za školu. Bojana, na pitanje ko je od njih dvoje stroži", odgovara samo osmehom.

Bez emocija u svetu profesionalaca Naš drugi reket, Ana Ivanović, ranije je izjavila da nema prijateljstava među teniserkama, naprotiv, da ima previše rivalstva, ljubomore... Slično je i Bojanino iskustvo. "Sa svima sam u korektnim odnosima. Pozdravimo se i popričamo, ali ne mogu da kažem da se družimo. Nikome nije lako kada ga pobediš na terenu. To se vidi" kaže Bojana.

U "paklenom", svakodnevnom ritmu Bojana ima malo vremena da obrati pažnju na druge sportove.

"Ne stižem često ni teniske mečeve da gledam, a još manje druge sportove. Ipak, na mene je poseban utisak ostavila košarkaška utakmica Partizana sa Barselonom u Evroligi, na kojoj sam bila. Otišao je trener Duško Vujošević, ali biće još uspeha", kaže Bojana, naravno navijačica crno-belih, sa kojima je aktuelna šampionka države u ekipnoj konkurenciji, dok tata Zoran ističe da su ostali članovi porodice bliži večitom rivalu - Crvenoj zvezdi.

U slobodno vreme se opušta uz filmove i muziku, ali toga nema pre mečeva. Tada joj je najbitnije da se što bolje pripremi i u miru koncentriše. Ističe da nema posebne navike, nešto što ponavlja pred svaki duel.

"Ne robujem nikakvim ritualima. Jedino što volim previše da treniram.

A kada sve stavi na papir Bojana ističe:
"Daleko sam još od toga da mogu da kažem kako je vredelo sve što sam uložila i žrtvovala zbog teniske karijere. Još sam daleko od ciljeva koje sam sebi postavila, ali uverena sam da ću jednog dana uspeti da ih ostvarim", rekla je Bojana.

Od sedme sa reketom Bojana Jovanovski počela je da trenira tenis sa sedam godina, a uspon je najavila sa 12, kada je bila šampion države u konkurenciji do 14 i finalista u konkurenciji do 16 godina.   U profesionalne vode se otisnula 2006. i do sada je osvojila tri ITF turnira - u Prokuplju, Vinkovcima (Hrvatska) i Brčkom (Bosna i Hercegovina), sve u 2008. U istoj godini je poražena u finalu turnira u Delhiju (Indija), a isto je ponovila u prošloj u Tojoti (Japan) i u Puneu (Indija), gde je sa Rumunkom Elorom Dabijom 2008. godine stigla do finala dubla.   U WTA turu je debitovala u februaru 2010. u Kuala Lumpuru (Malezija), a na grend slem turnirima je to učinila ove godine na Vimbldonu, plasiravši se direktno u glavni žreb, a potom i u drugo kolo. U juniorskoj konkurenciji je igrala tri četvrtfinala na grend slem turnirima: na Vimbldonu 2007. i 2008. i na Australijen openu 2008. godine. Ove godine je debitovala i za reprezentaciju Srbije u Fed kupu. Od 5. jula 2010. je na 94. mestu svetske rang liste.