Ana: Mnogo je tračarenja u tenisu

Srpska teniserka Ana Ivanović kaže da je u tenisu mnogo tračeva i da ne prati šta ljudi govore o njoj.

"Iskreno rečeno, ne pratim šta ljudi govore o meni. Tenis je dovoljno težak sport i bez dodatnih emocija i brige šta drugi misle. često se dogodi da čujem te stvari od novinara. što se tiče 'ugađanja' drugima, svi smo različiti. Svako ima pravo na svoje mišljenje. Jedino bih volela da ljudi ne donose zaključke previše olako bez poznavanja činjenica. Mnogo je tračeva u tenisu", rekla je u intervjuu za "Novosti".

Šta za vas predstavlja igranje za Srbiju?

"Svaki put kada izađem na teniski teren ja igram za sebe i za svoju zemlju.

Nas Srba ima svugde. Iznenađujuće je na koliko turnira vidim Srbe u publici ili u hotelima gde odsedam. Osećam da postoji jedna velika srpska zajednica van Srbije i oni nas često podržavaju na turnirima. Takođe, često me ohrabruju tokom mečeva i to je nešto posebno, čuti maternji jezik sa tribina ili videti našu zastavu. Verovatno najemotivniji trenutak u mojoj karijeri je slušanje naše himne kada sam osvojila Rolan Garos".

Zašto niste sedeli na klupi reprezentacije Srbije u meču protiv Slovačke i navijali za ekipu?

"Glavni razlog što nisam igrala je da bih se posvetila treninzima sa svojim timom i da bih konačno podigla samopouzdanje. To nisam mogla da sprovedem boraveći u Srbiji i gledajući tenis. Ako već nisam mogla da pomognem timu igrajući dobar tenis, onda sedenjem na klupi sigurno ne bih pomogla. Mislim da je to bila profesionalna odluka. Imajući u vidu napredak koji sam napravila, mislim da je to bio dobar plan. Osećam da imam mnogo više samopouzdanja i sa optimizmom gledam na predstojeće turnire. Sa druge strane, bila sam srećna što je Bojana ostvarila važnu pobedu i time se pokazalo da je sjajno što je dobila šansu da igra".

Zašto je naša reprezentacija od favorita za osvajanje FED kupa došla u poziciju da se bori u svetskoj grupi dva?

"FED Kup je izuzetno teško takmičenje, i da bi se osvojio neophodno je da u dugom vremenskom periodu, sve članice tima budu u dobroj formi. Nisam igrala dobro protiv Rusije, kao i tokom dužeg perioda pre toga, bila sam bez samopouzdanja, i to je jedno od najtežih iskustava u mojoj karijeri. Očigledno da je to razlog našeg poraza i iskreno rečeno teško mi pada da razmišljam o tome".

Nekada igrate bolesni, povređeni, a da ne kažete bilo kome kako se zaista osećate. Često su te povrede veoma ozbiljne. Zašto ćutite i trpite?

"Postoje dva razloga. Prvo, ne želim da priznam protivnicama da imam neki problem i time ih ohrabrim. Drugo, iskreno rečeno veoma retko ste 100 odsto fit i mislim da je najbolje da to zadržite za sebe i ako izgubite meč priznate protivnici da je u tom trenutku bila bolja i da je zasluženo pobedila. šteta je što ljudi stiču pogrešan utisak na osnovu onoga što vide i donose zaključke bez poznavanja pravog stanja stvari. Ali, to je sport. Volimo da ga gledamo i formiramo mišljenja. Ipak, teško mi je da shvatim kako je moguće da bilo ko pomisli da se mi ponekad ne borimo ili ne dajemo sve od sebe da pobedimo. Oni koji se razumeju u sport znaju koliko porazi bole".

U Rimu ste počeli da igrate čak i bolje nego 2008. kada ste osvojili Garos. Ali i u štutgartu ste pokazali znake velikog napretka.

"Igrala sam veoma dobro u Rimu i bila sam zadovoljna svojom formom. Ali, postoji još prostora za napredak. Sigurno je da je Rim bio veliki korak napred, ali mogu još mnogo da napredujem. Dobra igra nije za mene došla kao iznenađenje, jer sam već duže vreme veoma dobro trenirala. U štutgartu sam igrala već dobro i u dubini duše sam znala da mogu da pobedim igračice iz vrha. Ali, naravno, bilo je i sumnji koje se mogu otkloniti samo kada zaista počnete da pobeđujete i zato je predivan osećaj konačno zabeležiti nekoliko velikih pobeda".

Imaćete veoma težak žreb u Parizu zbog vašeg trenutnog plasmana?

"Bila sam uspešna u Parizu pre dve godine zato što nisam previše analizirala žreb, već sam išla meč po meč. To je tajna osvajanja turnira: fokusirati se samo na sledeći meč i maksimalno se pripremiti za konkretnu protivnicu. Pobedite, vratite se u hotel, odmorite i sledećeg dana pripremate za narednog rivala. Tako ulazite u rutinu. Ako previše razmišljate o žrebu ili o tome koga bi sve trebalo da pobedite do finala, samo gubite energiju i nepotrebno stavljate pritisak na sebe".

Vaš forhend je ponovo odličan, a što je još važnije, servis više nije problem. Da li ste zadovoljni tim delovima svoje igre?

"Mislim da je važno da ne budete previše zadovoljni svojom igrom, jer čak i ono što radite dobro može još da se unapredi. Ali, naravno, srećna sam što ovih dana igram forhend sa mnogo više samopouzdanja i što je moj servis u Rimu bio odličan. Međutim, još moram da radim na svemu tome, kao i na bekhendu".