Fajnenšl tajms: Nole pametniji od drugih
Đokovićeva snaga, jeste u tome što se uzdigao iznad instinkta i u donošenju odluka se ponaša kao racionalno biće, te tako ima vremena da pravi neophodne pauze, što mu daje ključnu prednost u ostvarenju cilja, kaže se u tekstu "Fajnenšl Tajmsa".
Teniski turnir na Vimbldonu počinje u ponedeljak, a stručnjaci već procenjuju ko će i na koji način moći da zaustavi najboljeg svetskog tenisera Novaka Đokovića?
Tako je "Fajnenšl tajms" uradio obimnu analizu i pokušao da odgovori zašto je Đoković uspešniji od protivnika. Tvrdi se da Novakova najveća prednost na travnatim terenima Old Ingland Klaba neće biti izdržljivost, okretnost ili duhovitost. Smatra se da je najveća razlika između najboljeg tenisera sveta i konkurenata u tome što Novak brže misli.
Naučnici koji proučavaju super brze sportiste smatraju da je Novak u stanju da nekoliko milisekundi duže od rivala sačeka pre nego što udari lopticu. Pobeđuje jer kako se tvrdi odugovlači brzinom svetlosti. Smatra se da dok je na terenu Đoković vreme posmatra fleksibilnije nego obični ljudi, koji odluke odlažu uvek kada nisu sigurni u njihov ishod.
Kao primer potrebe za brzim odlukama istraživači "Fajnenšl tajmsa" su uzeli servis tenisera, koji kako su procenli traje pola sekunde. U tih pola sekunde nešto manje od polovine vremena je priprema za udarac, koja podrazumeva pacanje loptice i zamah reketom. Ako se to posmatra tako, dolazi se do zaključka da za dobar ritern po kom je Novak prepoznatljiv ostaje svega 300 milisekundi. U tom vremenu igrač treba da oslušne zvuk sa druge strane terena, reaguje pravilnim postavljanjem reketa i pomeri svoje telo. To većina ljudi, pa i tenisera i kad vidi lopticu tokom leta, nije u stanju.
Po autorima teksta Novak je treningom došao do nivoa da mu za pravilan i snažan udarac ne treba više od 100 milisekundi što mu daje dovoljno vremena da proceni gde će rival poslati lopticu posle servisa. A i to vreme procene, koje teniski treneri zovu "lopta identifikacija" kod Novaka traje kratko. To mu daje vremena da sa obzirom na informacije o igri rivala koje svakodnevno prikuplja odluči na koju će stranu. Snaga njegovog tela, olakšava mu da se po sistemu "luljaške" pomeri levo ili desno.
Novak je na terenu oslobođen razmišljanja o odlukama. On svakako želi da svaka od njih bude maksimalno dobra, ali je u svakom momentu svestan da se ona mora doneti sada, jer posle ne postoji. Uspeo je da uskladi intuiciju sa iskustvom, što je takođe razlog njegovog uspeha.
Uspešnost Novaka Đokovića, posmatra se i kroz odluke koje se donose tako da nema reakcije kašnjenja. One su tu odmah i bez odlaganja, nemate čak ni vremena da o njima razmišljate. To će na Vimblodonu napraviti razliku između uspešnih i manje uspešnih igrača. Navodeći primere propalih firmi i investicija, kod kojih su odluke donešene odmah pošto su nekome pale na pamet, autori istraživanja tvrde da se najbolje odluke donose kada je neko "pritisnut uza zid" i savetuju, ako za odluku imate dan, sačekajte bar 23 sata i 59 minuta, ako imate sat rešite to u poslednjim momentima, a ako imate sekund odluku odložite do trenutka dok ne počne da "curi" vreme za njeno izvršenje.
Đokovićeva snaga, kažu, jeste u tome što se uzdigao iznad instinkta i u donošenju odluka se ponaša kao racionalno biće sposobno da razmišlja. On na terenu razume šta radi i zbog čega to radi. Najbolji svetski teniser tako ima vremena da donošenju odluka napravi neophodne pauze, što mu daje ključnu prednost u ostvarenju cilja - biti brži i mudriji od rivala.
