Ja sam Srbin, a ne Britanac!

Ponosan je na svoje korene i nije mu palo na pamet da promeni državljanstvo samo zato što su mu drugi nudili bolje uslove.

Mečevi u dresu reprezentacije Srbije predstavljaju posebno mesto u karijeri Novaka Đokovića. U 2003. godini, kada je ušao u vode teniskih profesionalaca, stigao je prvi poziv od nacionalnog tima. Našao se na širem spisku tadašnjeg selektora i saigrača Nenada Zimonjića za duele protiv Obale Slonovače i Bugarske. Debitovao je godinu dana kasnije protiv Letonije, i to baš 11. aprila, poput imena novobeogradskog sportskog centra, u čijem praznom bazenu je učio teniske korake.

"Imao sam malo veću tremu na početku, jer je to bio moj debi u reprezentaciji, ali sam se opustio tokom meča. Za to je zaslužna i publika, koja me je podržavala i zahvaljujem se na tome", naglasio je Novak posle meča u Teniskom klubu Gemaks.

A, od 2005. godine predstavlja veliku snagu tadašnjih "plavih", a sada "orlova". Počelo je stvaranje velikog tima, budućih šampiona, pošto su tu već bili Zimonjić i Janko Tipsarević, kao i Dušan Vemić i Ilija Bozoljac. Novak je doneo dva poena protiv Zimbabvea, a onda je doživeo dva poraza od Belgijanaca na terenima "Gemaksa" u Beogradu. Tako je Srbija zastala na korak od baraža za Svetsku grupu Dejvis kupa, a Novaka je bilo teško utešiti posle odlučujućeg meča.
Ostali članovi reprezentacije su tada isticali da je to velika škola, da ne treba niko da upire prstom u Đokovića zbog poraza i naglašavali su da je to momak koji će nam doneti mnogo radosti u narednim godinama. I bili su u pravu.

Novak je ostao čvrsto na zemlji i kada je stigla ponuda da se zajedno sa porodicom preseli na Ostrvo i uzme britansko državljanstvo, u proleće 2006. godine, u vreme raspada Državne zajednice Srbija i Crna Gora. Želeli su tamošnji teniski stručnjaci da upare dva velika talenta, Đokovića i njegovog vršnjaka Endija Mareja i tako se domognu i trofeja u Dejvis kupu, ali od toga nije bilo ništa.

"Sve je bilo veoma ozbiljno. Nuđeno mi je mnogo toga. Želeli su da imaju još jednog jakog igrača. Uložili su mnogo i verovatno su razočarani što im se to ne vraća. Ipak, meni novac nije bio najbitniji. Tada sam počeo dobro da zarađujem, dovoljno da mogu da putujem po turnirima i da plaćam trenera", prisetio se nešto više od tri godine kasnije Đoković u razgovoru za britanski "Tajms".

On je dodao i sledeće:
"Ja sam Srbin. Ponosan sam na svoje korene i nisam hteo da zanemarim sve to samo zato što su mi drugi nudili bolje uslove. Da sam igrao za Veliku Britaniju, igrao bih jednako profesionalno, ali bih u dubini duše osećao da tu ne pripadam".

Priča o promeni državljanstva je pokrenuta u britanskim medijima nedugo pošto je Đoković sa saigračima iz reprezentacije gostovao na Ostrvu i slavio usred Glazgova u Dejvis kupu. Srbi su prethodno eliminisali Izrael, ali su imali nesreću da ih je žreb te godine, posle Glazgova, u septembru odveo u Ženevu. Švajcarac Rodžer Federer je tih dana bio "preveliki zalogaj", pa je naš nacionalni tim morao da sačeka drugu priliku da se domogne Svetske grupe Dejvis kupa.