Put ka zvezdama počeo u Minhenu

Već 2001. skrenuo je pažnju javnosti na sebe kad je postao trostruki prvak Evrope u konkurenciji do 14 godina.

Boravak u Teniskoj akademiji Nikole Pilića u Minhenu početkom 21. veka je bio jedan od velikih koraka napred u karijeri Novaka Đokovića. A uspon ka zvezdama nije bio lak. Uspešan je postao zahvaljujući mukotrpnom radu i brojnim odricanjima. Potrebno je bilo da prođe decenija od trenutka kada je postao najbolji u uzrastu do 14 godina, pa do današnjih dana, kada mu se klanja ceo teniski svet.

Novak je skrenuo pažnju sportske javnosti 2001. godine, koju je završio kao trostruki prvak Evrope u konkurenciji do 14 godina - u singlu, u dublu i ekipno. Okitio se tada zlatom u Sanremu sa reprezentacijom Jugoslavije, a potom su na Svetskom prvenstvu postali vicešampioni.

"U bivšoj Jugoslaviji niko nije uspeo da osvoji zlatnu medalju. Eto, mi smo uspeli u našoj generaciji. Dokazali smo da smo najbolji i najspremniji. Valjda ćemo i dalje marljivo trenirati i uspevati, naravno. A, ako Bog da, da budemo i prvaci sveta", rekao je tada Novak u jednom televizijskom intervjuu.

Krenuo sa 679. mesta Prvu godinu sa statusom teniskog profesionalca Novak Đoković je završio na 679. mestu ATP rang-liste. Na kraju 2004. godine već je bio 186.

U 2002. godini je preuzeo lidersku poziciju na Starom kontinentu u konkurenciji do 16 godina. Osvojio je prestižne turnire Boul i Poet u Francuskoj, Princes kup u Majamiju, kao i ITF turnir u Pančevu (do 18 godina), gde je pobeđivao protivnike koji su bili stariji od njega i tri godine. Posle pet ITF turnira je bio na 40. mestu najboljih juniora sveta.  

A onda je došla 2003. godina, u kojoj je postao teniski profesionalac.

"Maštao sam da prođem prvo kolo i uzmem prvi profi poen, a desilo se ono što nisam ni sanjao da će tada da se desi - titula. Pokazao sam u mojoj zemlji, u mom gradu, da profesionalni igrači nisu jači od mene i da mogu da igram u toj konkurenciji", rekao je tada Novak. 

Desilo se to na trećem fjučersu koji je odigrao te sezone, a koji je organizovala Crvena zvezda. U prvom kolu je savladao četvrtog nosioca i uzeo je taj prvi ATP poen. Međutim, nije se zaustavio, već je nastavio da deli lekcije, zaključno sa trijumfom u finalu. Tog leta je odigrao još tri fjučersa u Beogradu i upisao je još dva polufinala. 

Tu 2003. godinu počeo je finalom ITF turnira u Nirnbergu, koje je predao zbog povrede. Osvojio je i titulu prvaka Evrope do 16 godina zajedno sa saigračima iz reprezentacije, u francuskom gradu Latneu. Naravno, Novak je odigrao bez greške, a nizao je uspehe i na domaćim nadmetanjima, kao član Partizana.

Dupla kruna iz 2004. Duplu krunu na fjučersima Novak Đoković je uzeo u avgustu 2004. godine u Beogradu. Tada je trijumfovao u singlu i u dublu sa devet godina starijim Dejanom Petrovićem, koji ga je posle toga predvodio u nacionalnom timu sa mesta selektora.

U narednoj, 2004. godini, prve krune su stigle u maju. Prvo je osvojio fjučers u mađarskom gradu Solnoku, a onda i prvu titulu na čelendžerima, dve nedelje kasnije u Budimpešti. U julu je odigrao prvi meč na ATP turnirima i tada je poražen, u Umagu, od Italijana Filipa Volandrija. Prvi skalp na glavnoj sceni je uzeo krajem leta u Bukureštu, kada je savladao Francuza Arnoa Klemona, a u drugom kolu ga je pobedio Španac David Ferer. Do kraja godine je upisao još jedan trofej na čelendžerima, u nemačkom gradu Ahenu.

Sve to je bila priprema za prodor u top 100 na svetskoj teniskoj sceni...