Novi debi na SP veterana
Na nedavnom Svetskom kupu za rukometne veterane u hrvatskom Omišu učestvovao je i naš dijasporac Blagoje Balucić iz Negotina, koji živi i radi u tirolskom Halu u Austriji. Interesantno je da ovaj Negotinac više od deset godina skoro da nije pipnuo rukometnu loptu i da je na jednom ovakvom prestižnom takmičenju veoma uspešno reprezentovao svoju ekipu za koju je igrao i zemlju iz koje dolazi.
Negotin, grad Hajduk Veljka i Stevana Mokranjca, uvek se ponosio svojim rukometašima i rukometašicama i gotovo da nema generacije iz koje nije proistekao barem jedan vrhunski igrač, a jedan od njih je i Blagoje Balucić, koji je rukometnu karijeru započeo u gradskom rivalu, tih osamdesetih novoosnovanom klubu Hemičaru.
Posle raspada Hemičara prelazi u klub sa većom tradicijom i mnogo popularniji Hajduk Veljko, čiji je dres sa uspehom nosio više od deceniju. Druga velika Balucina (kako su ga iz milošte zvali) sportska strast bila je košarka, koju je u početku igrao rekreativno, a tek kada je osnovan prvi klub u gradu i takmičarski. Nekoliko sezona je paralelno igrao košarku i rukomet, a koliko je bio popularan kao rukometaš u gradu govori i podatak da su mu u klubu poput velikih zaslužnih sportista priredili i oproštajnu utakmicu.
- Sećam se tog meča koji nije bio tako davno, u subotu uoči Uskrsta 2014. kada sam iskoristio praznične dane da dođem u Negotin i zvanično se oprostim desetak godina posle aktivnog prestanka igranja - priseća se popularni negotinski rukometaš.
Srebro za Jagodince
Jedini predstavnik Srbije bila je ekipa iz Jagodine za koju su igrali Igor Matić, Dejan Milenkovic i Boban Blagojević (Jagodina), pojačana sa Negotincima Vladimirom Stevanovićem, Daliborom Mašićem i Blagojem Balucićem, kao i golmanom iz Majdanpeka Nikolom Stojanovićem. Posle prvog mesta u grupi u polufinalu se deklasirali tim iz Beča, Vijena ol stars sa 10:3. Međutim, u finalu nisu imali snage da i po drugi put pobede ukrajinski Tornado, pa su posle poraza od 10:7 morali da se zadovolje srebrom. Igor Matić proglašen za najboljeg igrača i strelca turnira u konkurenciji preko 37 godina.
Bila je to poslednja utakmica u sezoni protiv Dubočice iz Leskovca koju je tim iz Negotina dobio.
- Mislio sam da je tada definitivni kraj sa rukometom, ali eto tri godine kasnije nisam mogao da odolim pozivu sportskog prijatelja iz Jagodine Igora Matića, koji je jedno vreme nosio dres Hajduk Veljka. Bilo je lepo i nezaboravno, sreo sam neke saigrače koje nisam video godinama i iz razgovora sa njima saznao sam da neki sa uspehom treniraju mlađe kategorije rukometaša što me veoma zainteresovalo da to i ja pokušam u Austriji bilo u košarkaškom ili rukometnom klubu. To neće biti baš lako jer je ovaj deo Austrije poznatiji po skijanju. Malo ima košarkaških i rukometnih klubova, dok skakaonica ima skoro u svakom gradiću, ali vredi pokušati - iskreno će Blagoje.
- Kada je košarka u pitanju tu sam aktivniji, imam društvo sa kojim se često sastajem i ubacujemo loptu u koš, ali i učestvujemo na turnirima stritbola (3x3) na kojima postižemo zapažene rezultate.
Za kraj naš sagovornik kaže:
- Dogovorio sam se sa saigračima da i dogodine prijavimo ekipu, ali bismo voleli da nas bude više kako bismo imali zamene. Nastojaću da ponovo dođem u Omiš, jer ono što sam doživeo za ovo trodnevno druženje ostaće mi zauvek u lepom sećanju.
Igrale i svetske zvezde
Ovaj turnir je jedan od najjačih u svetu ovoga ranga, a da je tako govori i podatak da su na njemu učestvovali i neki rukometaši koji su bili doskora aktivni u najjačim ligama Evrope, odnosno igrači koju su sa svojim nacionalnim selakcijama osvojili medalje i na najvećim svetskim takmičenjima poput Olimpijskih igara Svetskog i Evropskog prvenstva. Recimo za pobednika u +37 konkurenciji ukrajinski Tornado igrali su Gopin i Tjumančev, a tu su još bili Nikša Kaleb, Patrik Čavar i još neka poznata imena svetskog rukometa.
