Rukometašice Australije: Moramo da probamo roštilj u Nišu

Renati Rusmir, Vanji Smiljanić i Ani Međed, koje su otišle u Australiju iz bivše Jugoslavije, dopao se Novi Sad i srdačni domaćini.

Kao kod kuće: Renata Rusmir, Ana Međed i Vanja Smiljanić u hotelu "Park"

Ženska rukometna reprezentacija Australije nije u Srbiju na Svetsko prvenstvo doputovala u turističko razledanje, iako je svim devojkama ove selekcije jasno da su im minimalne šanse za bilo kakav značajniji rezultat u konkurenciji najboljih ekipa na planeti.

Pokušaće da izbegnu poslednja dva mesta, plasmane koje su uglavnom beležili na prethodnim takmičenjima.

Boje Australije u Srbiji brane tri devojke s prostora nekadašnje Jugoslavije: Renata Rusmir (fizioterapeutkinja reprezentacije), Vanja Smiljanić (srednji bek) i Ana Međed (pivot), dok se na čelu reprezentacije nalazi predsednik RSA Aleksandar Gavrilović. Iako srpskog porekla, Renata je na ovaj kontinent stigla iz Slovenije, Ana iz Bosne i Hercegovine, a Vanja iz Hrvatske. Samo je Aleks, kako ga svi u taboru Australijanaca zovu, rođeni Beograđanin.

Vanja Smiljanić (23) rođena je u Zagrebu. Njeni roditelji su još 1992. godine, kada je Juga naveliko počela da se raspada, krenuli za Italiju, ali kako nisu mogli da dobiju vizu, vratili su se na kratko u Zagreb.

Fudbalski gen: Vanja Smiljanić

- Put nas je 1994. odveo na Novi Zeland, a ubrzo potom u Australiju, u Sidnej. Radili su moji svašta dok nisu dobili posao u struci. Ja sam završila za rendgenskog tehničara i posao sam dobila u Melburnu, gde sada živim i igram rukomet. Pošto je u Australiji rukomet na amaterskim osnovama i treniramo ne više od dva puta sedmično, uglavnom se bavimo i nekim drugim sportom. Ja tako igram fudbal, a kada mi se ukaže prilika, trčim i maratone. Sve to mi pomaže da održim dobru kondiciju, jer ipak je rukomet moj sport broj jedan.

Ni Tamaru Rusmir nije zaobišao fudbalski gen, iako u slobodno vreme redovno trenira kik-boks, ali se ne takmiči.

- Dejan Rusmir, fudbaler Novog Pazara, moj je bliski rođak, a i moj momak, Slovenac Andrej Rastovac, je fudbaler, koji je angažman dobio upravo u Sidneju, pa sam i ja iz Slovenije krenula sa njim. Igrala sam rukomet Velenju, a s obzirom na to da sam završila za fizioterapeuta, kako nisam još uvek sredila papire za australijsko državljanstvo, prihvatila sam poziv da budem uz ekipu. Verujem da će i moji papiri uskoro biti rešeni, tako da ću i ja na sledećem značajnom takmičenju obući dres i naći se na terenu s mojim prijateljicama - kaže Renata, čije je roditelje davnih godina put iz Suhog polja kod Bijeljine (oca) odnosno Pakraca (majku) odveo u Sloveniju „trbuhom za kruhom".

Ni najmlađa od naših sagovnrica, Ana Međed, nije mogla da zaobiđe fudbalsku priču.

- Moj ujak je Aleksandar Rodić, nekadašnji prvotimac OFK Beograda, koji sada igra u Kini - s osmehom je rekla 17-giodšnja studentkinja prava i ekonomije, Vanjina saigračica iz HC Melburna. - Mi smo se 2008. godine iz Kozarske Dubice odselili u Australiju. Otac građevinar je tamo dobio posao i zadovoljni smo kako smo se snašli. Čim se Svetsko prvenstvo završi, Renata i ja ćemo dva dana provesti u Beogradu, a mene potom čeka dvomesečni boravak kod bake i deke u Dubici, gde imam još rodbine.

Dve od tri naše sagovornice naročito je prijatno iznenadilo vreme u Novom Sadu.
- Očekivale smo znatno hladnije dane u decembru - gotovo uglas kažu Vanja i Ana, dok je Renata, poučena prethodnim iskustvima, verovala u sunačni decembar, uz napomenu da će u januaru i februaru sigurno biti snega i debelog minusa!
Novi Sad im se dopao kao grad, naročito, čini se, Vanji.

- Podseća me malo na Zagreb, ima taj srednjoevropski šmek. Čist je i ljudi su srdačni.

U subotu se Australija seli u Niš, gde će razigravati za plasman od 20. do 24. mesta.

- Verujem da možemo da pobedimo Paragvajke i tako obezbedimo borbu za 20. mesto, što bi za našu podmlađenu, takoreći novu reprezentaciju bio veliki uspeh - kaže Vanja. - Ipak, uporedo se radujemo i toliko hvaljenom roštilju, za koji nam svi kažu da ga u Nišu moramo probati.

- Meni se ovde dopao burek. Stvarno je odličan - ne usteže se da pohvali pekarski specijalitet Ana Međed.

Aleksandar Gavrilović: Beograd je uvek bio gostoprimljiv   Aleksandar Gavrilović I dok su se devojke polako spremale za zajednički ručak, porazgovarali smo i sa predsednik Rukometnog saveza Australije Aleksandrom Gavrilovićem. - Još od 1966. godine sam u Australiji, a u Beogradu sam prethodni put bio 1978. godine. Iako svi kažu da se mnogo toga promenilo, meni je sve nekako isto. Najviše volim tu srdačnost i gostoprimstvo, koje nas je oduvek krasilo - kaže Aleks. A što se rukometa tiče... - Imamo priliku da ostvarimo dobar rezultat i da posle dugo godina pokrenemo neke stvari na bolje. Znate, u zemljama engleskog govornog područja dobro prolaze fudbal, ragbi, kriket...dok je za rukomet veoma teško. Po velikim gradovima ima tek dva-tri kluba, pa se prvenstvo igra turnirski po državama. Ako ne već 2014, onda 2015. godine sigurno, očekujem da zaživi i Nacionalna liga, koja bi za početak trebalo da broji bar šest,a verujem i osam klubova. To bi bio prvi značajan korak ka profesionalizaciji ovog sporta u Australiji - poručio je Gavrilović.