Butulija: Nisam otišao zbog Čovića
Dosadašnji predsednik rukometnog kluba Crvena zvezda Igor Butulije demantovao je da je tu funkciju napustio zbog nerazumevanja sa Nebojšom Čovićem.
Igor Butulija je kritikovao medije da su pogrešno interpretirali njegovo prvobitno saopštenje i tendenciozno izvukli netačan naslov.
U saopštenju poslatom medijima tokom popodneva, Butulija je objasnio da mu Čović nije obećao nikakav novac, već da je obećanja dobio ranije. On je takođe optužio predsednika RSS Velimira Marjanovića da vodi hajku protiv Crvene zvezde.
Saopštenje prenosimo u celosti:
Povodom nekih naslova koji nemaju nikakve veze sa tekstom, želim da kažem sledeće:
Igor Butulija nije otišao zbog Nebojše Čovića. Želeo sam da skrenem pažnju na oduzimanje bodova klubu koje je inicirao predsednik RSS Velimir Marjanović, koji protiv Zvezde vodi hajku, kao i na lažna obećanja i donacije.
Nebojša Čović nije obećao pare od Gazproma, nego je to obećano ranije, kao što je i navedeno u tekstu. Želim da poručim onome ko je bacao koske da to ne radi, da ne pravi nešto što ne postoji, jer je mene nemoguće odvojiti od Crvene zvezde i Zvezdu od mene. Ako mu je cilj bio da me dovede u sukob sa Čovićem, to nije moguće. Svome klubu želim sve najbolje i jedinstvo do pobede!
Tekst originalnog saopštenja:
“Obaveštavam Vas da podnosim ostavku na funkciju predsednika Upravnog odbora RK Crvena zvezda. Ovim činom u sadašnjoj situaciji želim da skrenem pažnju da najzad treba učiniti značajne korake, koji će popraviti materijalni položaj rukometnog kluba i da na ovaj način izrazim svoj protest zbog oduzimanja 8 bodova rukometnom klubu od strane pojedinaca u RSS, kojima upravlja autoritarni predsednik RSS Marjanović. Takvo oduzimanje bodova je jedinstven slučaj, dosad nezabeležen u našem i evropskom sportu.
Pre nego što sam postao predsednik kluba, u proleće prošle godine, bio sam tri godine trener i za to vreme Zvezda je dva puta bila druga u prvenstvu i u Kupu. Za to vreme stvoreno je pet, šest igrača, koji su od omadinaca postali standardni prvotimci i većina njih su sada reprezentativci naše zemlje. Dovedeni su i neki mladi igraći iz drugih kubova, koji su velika perspektiva kluba i našeg rukometa, oformljena je omladinska škola, koje ranije nije bilo i sl.
Klub je u to vreme bio u vrlo teškom materijalnom položaju i kao trener, mnogo sam se angažovao na obezbeđivanju finansijskih sredstava, putem donacija i sponzorstva. To je, možda, i bio povod, što su pojedini ljudi iz kluba insistirali da preuzmem funkciju predsednika, što sam posle određenih konsultacija i prihvatio.
Za ovo vreme, koliko sam predsednik, ukupni prihodi koje je klub ostvario, uglavnom putem donacija i sponzorstva, su bili veći nego rashodi, koji su stvoreni u ovom periodu. Problem su postali dugovi od ranije, pre svega prema bivšim igračima. Sve vreme dok sam bio predsednik, stalno smo bili u makazama između obaveza prema bivšim igračima i obavezama prema aktuelnim igračima koji su igrali. Ako se ne isplaćuju obaveze prema bivšim igračima, RSS je oduzimao bodove, što i sada čini, a ako se ne isplaćuje igračima, koji igraju, oni su čak i u štrajk stupali. Ipak i u takvoj situaciji, vraćen je jedan deo starih dugova, ali ne dovoljno. Mnogo puta i kada sam izabran i u junu i u septembru i više puta kasnije , imali smo direktna obraćanja i uveravanja od odgovornih lica da ćemo dobiti donacije i neke sponzore, ali od svega toga nije bilo nista.
Od malena sam formiran kao sportista. Već sa 12 godina, počeo sam da igram rukomet u Crvenoj zvezdi. Sa Zvezdom sam bio kadetski, omladinski i seniorski prvak nase zemlje. Sa Zvezdom sam bio i u polufinalu Kupa kupova Evrope, što je za sadašnje nase klubove nezamislivo. Teško da bio koji sportista moze da shvati i prihvati da može biti lažnih obecanja, a bilo ih je mnogo. Moram priznati da sam, pokazalo se , naivno verujući, da ce se obećanja o donacijama i sponzorstvu ispuniti, i sam sam prenosio igračima obećanja da će biti isplaćeni, a pokazalo se da to nije bio moguće. Ostalo mi je da se izvinim igračima, sto smo mi u klubu davali njima obećanja, a nismo ih mogli ispuniti, zato što drugi nisu ispunili obećanja prema Zvezdi.
Vrhunac navedene atmosfere su odluke tzv. Odbora za hitna pitanja našeg fudbalskog kluba, koji je pre par dana raspodelio sredstva dobijena od Gasproma. U više navrata uveravani smo da će deo sredstava pripasti i rukometnom klubu. Razgovarao sam o tome i sa gospodinom Čovićem i imao sam utisak da sa razumevanjem shvata situaciju u rukometnom klubu. Razumeo bih da su sva sredstva ostala u fudbalskom klubu. Ali kad je deo tih sredstava podeljen drugim klubovima, najvise košarkaškom klubu, bez sredstava za rukometni klub, a što je ranije uvek obećavano, informacija za sve nas u rukometu bia je razočaravajuća.
Kao zvezdaš od malih nogu, uvek sam navijao za sve klubove SD Crvena zvezde. Solidarnost između klubova SD Crvene zvezde je nešto najnormalnije. Kada sam svojevremeno kao rukometaš Zvezde od strane kapitena svih kubova Crvene zvezde izabran za sportistu godine SD, to me je ispunilo ponosom, koji i sada traje u meni.
RK Crvena zvezda je oduvek imao odlične odnose sa drugim klubovima i Zvezdinoj porodici klubova, a zlatni period bio je saradnja sa fudbalskim klubom u vreme kada su njim upravljali veliki sportski asovi Dragan Džajić I Vladimir Cvetković.
Molio bih da se formira odgovarajuća radna grupa kako bi se izvršile pripreme za kadrovska rešenja u rukometnom klubu.
Srdačno i sportski Vas pozdravlja
Igor Butulija
