"Da i unuci budu ponosni"

"Drago mi je da je ova generacija vratila rukomet u centar pažnje, jedino mi smeta licemerje onih koji nisu verovali u nas".

Posle finala Svetskog prvenstva u Švajcarskoj 1986. godine, popeo se, sa saigračima na najviši stepenik. A onda, dočekao je da, posle skoro dve i po decenije, dobije priliku da nekim novim klincima pokaže put ka rukometnim visinama.

Na klupu selektora reprezentacije Srbije seo je posle debakla "orlova" na EP u Austriji 2010. i uspeo je da se plasira na SP naredne godine, kroz dramatične okršaje sa Češkom. U Švedskoj nije postigao željeni rezultat, osvojeno je 10. mesto, ali jeste godinu dana kasnije. Plasman u finale posle 26 godina i srebro na grudima, nešto je o čemu su mnogi maštali, ali što je izgledalo teško ostvarivo.

Uspeh je još značajniji zbog činjenice da je rukomet punio Beogradsku arenu i vratio se u centar interesovanja domaće sportske javnosti. Veselin Vuković danas je ponosni vlasnik evropskog srebra, prvog za našu zemlju, jer njegova generacija, neprikosnovena u svetskim okvirima, nije mogla da ga osvoji, zato što je prvo EP održano tek 1994.

Ipak, ne nedostaje mu najsjajnija odličja sa Starog kontinenta, imajući u vidu da je sa Metaloplastikom iz Šapca bio šampion Evrope 1985. i 1986.

"Veoma je važno i da moji unuci znaju čime im se deda bavio i šta je ostavio iza sebe. Rukomet ima tradiciju na našim prostorima, ali je bio u senci drugih sportova duže vreme. Drago mi je što je ova generacija uspela da ga vrati u centar pažnje, tamo gde je bio u najslavnijim danima", priča Vuković.

"Takođe, drago mi je što su ovi momci demantovali i zlobnike, koji su govorili da se rukomet nikada neće igrati u Beogradskoj areni. Prija kada narod čestita na ulici, kada te prepoznaju na pijaci. Imali smo veliku podršku, a naročito mi je drago kada mogu da podelim uspeh sa prijateljima koji su bili uz mene i pre nego što se sve ovo dogodilo. Trudim se da se odmorim, da uživam. Jedino, smeta mi licemerje onih koji nisu verovali u nas".

Selektor ističe da je ponosan na momke, koji su izgarali na terenu od prvog dana:

"Sve je slađe zbog toga što ovakav uspeh nije bio očekivan u javnosti, pa ni za mnoge ljude koji su nam bliski. Ipak, rekao sam igračima još oko Božića da možemo daleko da doguramo. Tada su bili prelomni trenuci, kada su počeli da izgledaju i da se ponašaju onako kako sam tražio. I, stigli smo do finala. Da je tu bila Španija, konačni ishod bi bio drugačiji, a ovako, nedostajao nam je jedan raspoloženi bek. Nažalost, Šešuma nije bilo zbog povrede oka".

"Orlovi" su više nego zasluženo stigli do srebra, a pokupili su i pojedinačne nagrade. Kapiten Momir Ilić je proglašen za najkorisnijeg igrača (MVP) šampionata, a posebna priča je najbolji golman EP-a Darko Stanić. Njegovo ime se najčešće skandiralo sa tribina.

"Darko je izuzetan i znali smo da može da pruži mnogo u tako harmoničnom okruženju. Imali smo takvu atmosferu i on je davao sve od sebe. Emotivno se praznio u potpunosti i zato sam ga odmarao na manje važnim utakmicama. Potpuno je pronašao sebe u reprezentaciji i računam na njega i u narednom periodu".

Prva naredna akcija biće početkom aprila, kada rukometaše očekuje kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre. I na najvećem zemaljskom takmičenju Vuković je osvojio zlato, u Los Anđelesu 1984, a u poslednjem učešću našeg rukometnog tima na Igrama - u Sidneju 2000, kada su "plavi" bili četvrti, bio je pomoćnik tadašnjem selektoru Jugoslavije, Veselinu Vujoviću.

"Kruna karijere jeste učešće na Igrama i osvajanje medalje. O tome sam pričao igračima i oni su svesni kakva je šansa za sve njih turnir u Madridu. Imamo tri teška protivnika, a dve su vize za London. Glavni rivali su Španija i Poljska, ali ne treba da zaboravimo ni Alžir, sa kojim smo teško izašli na kraj u Švedskoj, prošle godine. Možda se neko zadovoljio srebrom, ali ovo je prilika da se uradi nešto više", zaključio je Veselin Vuković.