Od šaha može da se živi

"U Srbiji je jako nizak standard života, pa ako na jednom turniru osvojite nagradu u vrednosti od nekoliko prosečnih plata, onda je računica jasna", kaže 26-godišnji velemajstor.

Nikola Sedlak, aktuelni prvak Srbije u šahu, jedan od naših najmlađih velemajstora (još nije napunio 27 godina), trenutno boravi u Vršcu, na Memorijalnom turniru "Bora Kostić". Živeći od turnira do turnira, obilazeći mnoge zemlje i kontinente preko crno-belih polja, tvrdi da je Srbija jedina zemlja u kojoj od šaha može da se živi. Na šampionatu u Kragujevcu, kada je postao prvak Srbije, osvojio je nagradu od 100.000 dinara...

"U Srbiji je jako nizak standard života, pa ako na jednom turniru osvojite nagradu u vrednosti od nekoliko prosečnih plata, onda je računica jasna. Potrebno je da budete redovni na turnirima i, naravno, da se trudite da budete jedan od najboljih", kaže Nikola. 

Nije dobar matematičar Za šahiste važi pravilo da su dobri matematičari. Izgleda, ne i za Nikolu Sedlaka. "Da, ja sam izuzetak, matematika mi baš nije išla odruke. Među našim velemajstorima, međutim, ima istinskih šampiona u matematici".

Retke su zemlje koje značajnije ulažu u šah, izdvajaju se jedino Rusija i Holandija. U Rusiji je, na primer, šah toliko omasovljen i popularan da je 80 odsto stanovništva dovoljno šahovski "pismeno" da može da prati partije. Kod nas je situacija drugačija... Koliku podršku ima Nikola sedlak u svojoj sredini?

"Grad Subotica, odakle sam, i Šahovski klub Spartak dodelili su mi mesečnu platu i radni staž. Ta mesečna primanja često nisu dovoljna da pokriju troškove turnira, ali svakako znači kada se vaš uspeh poštuje. Nisam nikada imao velike sponzore, ranije su troškove uglavnom pokrivali moji roditelji. Imao sam sreće da posedujem dvojno državljanstvo, pa sam i u vreme sankcija mogao da putujem, inače bih sigurno stagnirao..."

Turniri su, dakle, za šahistu najvažniji iz više razloga.

"Igram i u bivšim jugoslovenskim republikama, ali i po celom svetu. Upravo sam se vratio iz Amerike, gde sam proveo mesec dana, igrajući i obilazeći zemlju. Uvek se trudim da upoznam barem grad u kojem igram, ako ne i nešto više. To je ono dodatno zadovoljstvo koje imate od šaha. Da nije ove igre, nikada ne bih, recimo, nikada video Island, koji me je očarao".

Popularizacija u školi   Šah je jedan od izbornih predmeta u školi. "To je dobra stvar, može da doprinese popularizaciji i omasovljenju igre. Pored toga, šah može da pomogne klincima da brže misle, logičnije razlažu pojedine situacije i u realnom životu. Talenti se sami izdvoje, mada svima treba pružiti šansu.

Da li u šahu postoji još neki način zarade?
"Postoje turniri u Španiji ili ugovorene partije, koji se igraju isključivo zbog novca, a ne poena. Ako imate dobrih veza među organizatorima, možete da upriličite dvomesečni boravak tamo i lepo zaradite".

Priča se da šahisti vole da se kockaju...
"Ima i toga, uglavnom među amaterima. To su zakazani mečevi, kao partije pokera na kojima se igra u velike sume. Još uvek se nisam "izbezobrazio" do te mere, tako da igram uglavnom u večeru ili piće".

Da li u šahu postoji nekakvo radno vreme?
"Trebalo bi da postoji, ali meni disciplina nije jača strana. Najviše sam bio posvećen šahu do svoje 20. godine, kada sam imao i trenera, dok me sada privlače i druge stvari. Kajem se zbog toga jer mislim da sam mogao više da postignem da sam nastavio tim tempom. Često se opustim jer naše neučestvovanje na turnirima ne skida bodove, kao recimo u tenisu. Potrebno je da imate zaista jaku volju".